Kapa dole za Ratka

Jer isti taj Ratko Marković, na koga se osulo drvlje i kamenje, čuvši na TV da je njegovo postavljanje na mesto predsednika UO bila politička odluka i da ga nisu izabrali zbog naučnog autoriteta, momentalno daje ostavku. Bio on Miloševićev ustavopisac, ne bio, svejedno – takav gest zaslužuje svako poštovanje. Najpre zbog toga što je ostavka kao čin u nas krajnje retka pojava. Pa čak i kada neki đuvegija, jednom u dvadeset godina, da ostavku, razložno se sumnja da mu je ostavka zapravo data. Dobrovoljnost pod pritiskom – to je jedan od najrazrađenijih mehanizama srpske politike. Da stvar bude interesantnija, među pravnicima vlada mišljenje da je Ratko Marković – kada nije vojnik partije – izvanredan pravnik. Kao takav bi, dakle, mogao da predsedava UO, a on – neće. Čin dostojan svake pohvale. Kapa dole za Ratka.

A sad, što se tiče neprolaznosti „Miloševićevih vremena“ to je druga priča. Ta vremena ovde nikada ne prolaze i ta neprolaznost i jeste jedan od ključnih razloga naših posrtanja, brljotina i neuspeha. Slobodan Milošević jeste do savršenstva doveo logiku „Miloševićevih vremena“ – basnoslovnu političku improvizaciju i pljačku sopstvenog i okolnih naroda – ali on je samo, uz pomoć mnogih današnjih „demokrata“ izvukao iz hibernacije večnu srpsku političku doktrinu velikih praznih priča pomoću kojih se narod sluđuje i psihotizuje do stepena u kome nije u stanju da uvidi da pseudoelite, uprkos tome što su ima usta puna naroda i Srbije, rade isključivo za sebe. Koliko juče pisah o jednoj manifestaciji politike „Srbija na prvom mestu“. Sluđenom narodu se to već sto pedeset godina čini kao sasvim ispravan stav. Tokom svih tih sto i pedeset godina strpljivo staju u reda za zejtin i brašno koje im dele rodoljubive dobričine kojima je „Srbija na prvom mestu“. Ko da se u redu za zejtin i brašno zapita: ne bi li bilo bolje da su političarima na prvom mestu građani Srbije. U idealizovanim fikcionalnim Srbijama po prirodi stvari niko ne živi. Tamo se ne moraju popravljati putevi niti se zidati bolnice. Tamo je sve u redu, jedini je problem što ne postoje nigde osim u budnim sanjarenjima apsolutno neromantičnih nacionalnih romantičara. Evo šta vam garantujem: ova, realna, jedna jedina postojeća Srbija se neće izgraditi niti izvući iz negativne spirale propadanja dok se ne poruše iluzorne „Srbije“ vašarskih mađioničara, guslara i psihopata. Javnost koja je kao oparena skočila na pomen postavljanja Ratka Markovića na mesto predsednika nekakvog UO bolje bi učinila da isto tako jedinstveno poskoči i da mnogim ovdašnjim carevima i carevićima saopšti da su goli, da su najobičniji lažovi i korisnici sveopšte propasti.