Katil sporazum

Dobar primer takve zavrzlame je famozni dokument koji su u Vašingtonu kao đaci-izgrednici pred direktorom škole, potpisali Vučić i Hoti.

Pre svega, rečeni dokument koji je podigao toliko prašine u svetu (a naročito u Rusiji) mnogo više liči na tzv. „non paper“ nego na bi(tri)lateralni sporazum u pravom smislu te reči.

Nema nikakvog memoranduma, nema tzv portfolija, običan list artije u poređenju sa kojim kupoprodajni ugovor overen kod notara izgleda kao Trijanonski sporazum.

Čini mi se da je dokument koncipiran tako da ničim ne obavezuje Ameriku – čiji se predsednik potpisao samo kao „president“ (bez ulaženja u sitna crevca čega) – a da za druge dve potpisničke – umal, grešna mi duša ne napisah „jebene“ – stranke ima snagu Mojsijevih zakona.

Naročito mi je ubola oči – a na televizoru se lepo videlo da je ubola i Vučića – tačka sporazuma koja predviđa preseljenje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim.

Vrlo je verovatno – mada to Vučić poriče – da je ta tačka uturena bez njegovog znanja, na kvarno što kaže naš narod, ali da sam ja bio na Visokom mestu – i da mi jajca nisu bila u procjepu – učtivo bih odbio da potpišem tačku sporazuma koja nema nikakve veze sa temom sporazumevanja – normalizacijom odnosa između Srbije i Kosovo.

Relativno je, naime, lako preseliti ambasadu u Jerusalim, mnogo će biti teže ispeglati posledice preseljenja, pogotovo ako na mestu spoljnog popečitelja ostane Dačić, ekspert za gužvanje.

Dovoljno je za početak reći da se na preseljenje ambasade osim prvopotpisnika, SAD, odvažila još samo Gvatemala. Koju po prirodi kontinenta baš zabole Sebastian za EU i islamski svet, što sa nama uopšte nije slučaj jer smo preblizu i EU i islamskom svetu.

EU, koja je inače, generalno naklonjena Izraelu, uporno odbija i samu primisao da ambasade svojih članica preseli u Jerusalim upravo zato da bi izbegla komplikacije sa islamskim svetom za koji su pokušaji Izraela da Jerusalim – simbolično središte sve tri monoteističke religije – (suprotno još uvek važećem sporazumu) pretvori u glavni grad, ravni pozivu na džihad.

Amerika je već odavno u (selektivnom) ratu sa islamskim svetom, ali je em daleko od islamskog sveta, em si to može priuštiti, što sa nama uopšte nije slučaj.

Nije li za nas, tj za olinjalog balkanskog mačka prevelika goveđa glava istovremeno ići uskurac i EU i islamskom svetu, koji – ako baš i ne odašalje neku katil fatvu – neće oklevati da masovno počne priznavati Kosovo i Srbiji s uvaljivati raznorazne dubare.

Ali kad je već tako, možda bi se mogao postići sporazum da na podobije skandinavskih ambasada, ambasade Srbije i Kosova budu u jednoj kući. Tako će, bar u Jerusalimu, Kosovo ponovo biti u Srbiji.