Klanje vola

U kojoj je, onako uzgred, tog istorijskog datuma bilo zatočeno samo osam sužanja. Sedam kurvi i markiz De Sad. Budući da ja nipošto ne spadam u serkl beatifikatora Francuske revolucije – naprotiv, daleko od toga – cenjeni publikum bi mogao očekivati da pozdravim neprisustvo našeg državnog vrha na rečenom diplomatskom tulumu. Ali meni to ne pada na pamet. Štaviše, usuđujem se da osudim taj gest. Sad ću da vam kažem i zašto?

Zato što je – po ustaljenom srpskom običaju – po ko zna koji put zbog kile mesa zaklan poveliki vo. Šta je bio uzrok tog klanja? Ako je verovati dobro obaveštenim izvorima i tabloidnim novindžijama, naš se državni vrh zdravo ucveljio zato što na nekakvu parisku vojnu paradu nije pozvana Vojska Srbije. Tu bi gorku pilulu naš državni vrh nekako i progutao, da na paradu nije pozvana – i to u svojstvu počasnog gosta – Vojska susedne nam Hrvatske. Ta kap je prelila čašu državotvornog nezadovoljstva. Šta će tamo Hrvati? Gde su oni bili kada smo mi ginuli sa Francuzima, a možda i više od Francuza? Zašto nas Francuska ne voli kao što smo mi voleli Francusku? Kakav je to način? I pročaja.

Ja se slabo razumem u stvari militarne, ne znam, štaviše, ni zašto je ta parada upriličena, jer ako je u pitanju očuvanje revolucionarne tradicije, onda su – po meni – pariskim ulicama trebali da marširaju moderni sankiloti. Ali da ne zalazim u sitna crevca. Ucveljenost našeg državnog vrha bila je tolika da se vrh nosio mišlju da izda zvanično saopštenje o uvređenosti. Od toga se, tvrde dobro obavešteni izvori, odustalo u poslednji čas. Pa se na tulumu, kao predstavnik države Srbije, pojavio samo predsednik Narodne skupštine. Neki trezveni svati tvrde da su u Parizu marširali isključivo odredi članica EU i NATO pakta, pa da, sledstveno, Vojsci Srbije, kao izuzetno neutralnoj sili sa upadljivim simpatijama prema Vojsci Rusije, tu nije ni bilo mesto. Ali oćeš vraga. Državni vrh smatra da nam je tamo bilo mesto i – budući da na mesto nismo pozvani – vrh je odlučio da ćera inat i da bojkotuje prijem. Znamo, dame i gospodo, da je inat loš zanat. Parada ko parada – bude i prođe, a odnosi između država – ovakvi ili onakvi – ostaju za sva vremena. Tvrd vam stojim da je nepojavljivanje naših državnika na prijemu u čast datuma do kojeg Francuzi veoma drže vrlo loše odjeknulo u Ke d Orseju, a još vam tvrđe stojim da Ke d Orsej nije ni časa časio da o tom nepojavljivanju obavesti Jelisejsku palatu. A Peta republika, za razliku od naše Prve, ima odlično (zlo)pamćenje. Nemoj samo da nam – kad bude stani-pani i kad Francuska počne da stavlja klipove u točkove naše revolucije – opet budu krivi Vatikan i Kominterna.