Ključni dokaz

Blaženopočivši Davičo se hvalio činjenicom da svemoćna Ozna sve dozna, Lazanski, pak, radi na tome da se o vojsci ne dozna ništa. Uz malo natezanja moglo bi se reći da je Lazanski vojni ombudsman sa ratnim rasporedom u „najstarijem dnevnom listu na Balkanu“. Toliko za početak.

Opštepoznato je da Lazanski voli da se slika za televiziju, a televizije ko televizije, znaju to da cene, pa ga svako malo zovu u svoje „programe“ u kojima Lazanski nadugačko i naširoko priča o svemu i svačemu, ali uvek sa „patriotskog stanovišta“. Tako je bilo i pre neko veče kad ga ugledah u pričaonici Olivere Kovačević u društvu Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja. Zapodenula se beše neka polemika o avionima, kamionima, akumulatorima i satima naleta, da ne dužim – poverenik u klin, Lazanski u ploču, sve u svemu, rezultat bi bio nerešen da Šabić u jednom momentu nije pokazao fotokopiju intervjua u kome tadašnji komandant vazduhoplovstva Lazanskom u pero diktira upravo one podatke za koje Lazanski tvrdi da se od vojske ne smeju tražiti jer da je to veleizdaja. I pročaja.

Bio je to hladan tuš za Lazanskog. Ali Lazanski ne bi bio imperija kada ne bi uzvratio udarac. Eto ti ubrzo u Politici vanredne kolumne u kojoj militarni ombudsman objašnjava da se tu radi o najobičnijoj muljavini i da je on, Lazanski, u pravu. Šabić mu otpiše jednim tekstom u kome je razbucao obudsmanove lupinge, otpiše mu i novinar Bete koji je i zatražio inkriminisanu informaciju, ali Lazanski se ne predaje. Ponovo šilji pero, ponovo otpisuje. Ponovo tvrdi da je on, Lazanski, u pravu. Dok se ne naredi drugačije.

A v čjom bilo djelo? Je li novinar Bete zaista hteo da oda strašne vazduhoplovne tajne! Ne. Novinar je – i to u novinama, ne na terenu – primetio da dva MIG-a 29, jedina dva naša upotrebljiva presretača, služe za kurčenje na paradama i maturskim svečanostima potporučnika, a da naše nebo čuvaju dva prastara MIG-a 21, od kojih jedan nema ni radar ni naoružanje. To se, predvidivo, militarnom establišmentu nije svidelo, ako ni zbog čega, a ono zato što je remont dvadesetdevetski papreno plaćen, pa je, sledstveno, militarno popečiteljstvo odbilo da – zakonu uprkos – da bilo kakve informacije. Kao ključni dokaz da je u pravu Lazanski se pohvalio da je imao čast leteti u dvadesetdevetci i priložio svoju sliku u pilotskom kombinezonu. I to bi trebalo turiti pod lupu. Ako Lazanski nije prošao padobransku obuku, što nije isključeno, ali je malo verovatno, on nipošto nije smeo biti pripušten da leti. Strogo zabranjeno! Ombudsmani, poverioci, na posao.