Komisija za patriotizam

Jedno je vekovni UKS, koji se tokom devedesetih proslavio snažnom podrškom režimu Slobodana Miloševića (poetike im bile srodne) i iz koga je moja malenkost istupila još, ako se ne varam, 1997. godine. Drugo udruženje je Srpsko književno društvo, SKD, nastalo jednostranim otcepljenjem izvesnog broja pisaca iz pravnog i ustavnog poretka državnodupeuvlakačkog UKS-a. Šta da se radi? Još jedna srpske podele! Ima li im kraja?

Bilo kako bilo, posle petog oktobra imovina (bajagi) legendarne Francuske 7 koliko je toliko pravedno podeljena i udruženja su nastavila da rade kako najbolje znaju i umeju. I zavladao je mir Božiji. Sve dok na vlast nije došla narodnjačka koalicija, a Braca Petković na čelo Popečiteljstva kulture. Rečeni Petković je odmah na početku stao da blagoglagolji o potrebi podsticanja patriotske kulture, a pomoćnik mu, Poslastičarević, čak je sastavio i poduži spisak „nepatriota“ i „autošovinista“. To je, međutim, izazvalo lavinu negodovanja, pa je sa visočajšeg mesta Petkoviću naređeno da ubuduće ćuti, da redovno hrani Lajku i da ne dira prekidače. Što je, rečeni, disciplinovano i učinio. Otada naovamo retko se pojavljuje u javnosti, retko ga viđaju sa devojkama, a viđaju ga svaki dan. I pročaja.

Prekjuče mi stiže mejl Srpskog književnog društva, upućen srpskom narodu i senatu, članstvu i javnosti, u kome se Društvo jada da za svoje aktivnosti u tekućoj godini nije dobilo ni dinara. Dočim je UKS-u dodeljeno dva miliona dinara. Kao što rekoh, oba književnička društva imaju ravnopravan status „reprezentativnih udruženja“. Nije zgoreg pomenuti da je jedan član komisije – Ignjatović Srba, poimence – bio veoma izdašan u dodeljivanju sredstava za časopis koji on lično uređuje. Patriotski, nema šta.

Prosto ne znam šta da mislim, cenjeni publikume. Visoka nam politika proevropska i regionalsarađivačka, a kulturna sprovodi unutarsrpski aparthejd. Dokle će nas to dovesti? Ja recimo kao član SKD-a nipošto ne bih podržao nedodeljivanje sredstava UKS, bez obzira što o toj družini tendencioznih mrčitelja papira nemam neko naročito mišljenje. Ako su ravnopravni – a jesu – neka i oni dobiju deo (inače sirotinjskog) kolača. Uplitanje ličnih mišljenja i afiniteta u državnu (i kulturnu) politiku nikada ne izađe na dobro. Kao što na dobro neće izaći ni ovo. Ovo mi, brate, ne liči na sabornost, na koju se članovi komisije pozivaju, ovo mi, braćo i sestre, liči na plemensku otimačinu. Ovo mi, da budem do kraja precizan, lični na čuvenu zapadnosrbijansku devizu: samo jaši, mi smo naši.