Kormilo sudbine

Posledično je četvrtak u neko doba prestonoj čaršiji i mahalama dojavio blagu preteću vest da će istog dana, posle hitnog sastanka sa kriznim štabom, beogradskom SNiS-u obznaniti paket mera sa suzbijanje pomahnitale epidemije.

Zbog opštenarodnosti i urgentnosti teme i situacije, umesto omiljenog Pinka, kao amvon Visokog Obraćanja odabrao je RTS. Živ nisam bio da sačekam 20 h PM da se namestim pred televizor i da na osnovu jednog od tri standardna izraza Visokog Lica anticipiram šta ćemo fasovati.

Čim sam ugledao standardnu plačevno-molebnu facu, odmah mi je bilo jasno da neće biti ništa od obnove policajnog sata i hermetičkog zatvaranja prestone megakasabe.

Šeretsko, Visokom takođe omiljeno lice, po prirodi stvari, nije dolazilo u obzir. Ali „jebaću-vam-majku-a-vi-me-posle-streljajte“ izraz lica nije bio isključen.

Povremeno se, kako ćemo videti – kad bi mu, dovodeći se u opasnost da završi na TV Mladenovac, Olivera Jovićević postavila neprijatno pitanje – i uključivalo.

Pretpostavljam da je i V. D. Bujke u nekom mutlaku grizao nokte i strepeo od Oliverinih pitanja. I njemu se povremeno kiselo smešila TV Mladenovac, gde mu suštinski i jeste mesto.

Kad je Visoki blagoizjavio da je on, kao on, bio za drakonske mere, ali da su ga od tog isceliteljskog nauma odvratile krizne štablije, vrapci pod državotvornim strehama su popadali na ulice od grohotnog smeha.

Bio je to hvale vredan pokušaj da se kriznom štabu povrati izgubljeno poverenje. Neuspešan naravno.

Da ne dužim.

U cilju smanjenja širenja zaraze i bla, bla, bla, u narednim danima će noćni klubovi biti zatvoreni od 23 h PM do 6 AM – što znači da se neće otvarati jer oni u to vreme počinju i završavaju da rade – da će nadalje nenosiocioma maske u zatvorenom prostoru biti odrapljivane kazne i na kraju da će biti pozatvarani studentski domovi, a da će studenti – koji su od starkelja preuzeli žutu majicu najugroženijih – biti deportovani u mesta rođenja.

Eeeee, tu se Visoki žestoko zajebao u računu.

Jedno su penzioneri, drugo su studenti. Privremeno, nažalost. I oni će kad kucne čas postati penzioneri.

Nije Visoki čestito ni završio finalno obraćanje narodu – koje sam blagoizvoleo ne pogledati i ne saslušati – studentarija je izjurila na ulicu i nedugo potom se vrlo masovno pojavila pred Domom Kozačke skupštine.

Šta se pred Skupštonom zbivalo, ne znam – bio je kucnuo čas da na HBO-u pogledam film „Kockar“ (honni soit qui mal y pense) – bilo, međutim, šta god bilo jutros se obavestih da je Visoka Odluka povučena i da studenti ostaju tu gde jesu. Smem se opkladiti u 1.000.000.000 sendviča da će i to javnosti biti predstavljeno kao „odluka struke“.