Izraz „krećo“ prvi put sam čuo sredinom „davnih sedamdesetih“ , u bifeu „Rupa“, u Čika Ljubinoj ulici, kada me je kafanski drug rodom iz Sarajeva (ime poznato redakciji) prostodušno – a iznebuha – upitao: „Je li, Basara, onako pošteno, jesi l’krećo Anu (damicu na koju smo se ložili i moja malenkost i Sarajlija, pravo ime takođe poznato redakciji. ) Ja, vaistinu, nisam znao šta me pita, a Sarajlija, ko Sarajlija, mislio da se pravim lud i da tvrdim pazar. Radi objektivnog informisanja javnosti – krećo sam Anu, ama nisam znao da sam „krećo“, nego sam mislio da radim nešto drugo, što je našoj javnosti poznato. Ali pod drugim imenom.
Nije to, međutim, tema naše kolumne. Popeo sam vam se već na glavu palamudnjavom da televizor gledam isključivo u škripcu , to je tako bilo oduvek, ne od skora, otkako je ne gledati televizor „fensi“, ali je i to pravilo imalo dva izuzetka. Jedan beše (davna) serija „Dugo, toplo leto“, drugi beše „Top lista nadrealista“, emisija u kojoj je – tema ove kolumne – dr Nele Karajlić, bio svje i svja. I – šta? Bliži se termin za Ben Kvika ili -kasnije – dr Karajlića, ja pogledam na sat i, bez obzira na komentare okoline, pičim kući ili na neko mesto na kome ima televizor. Navukao se. Šta da radim.
Karajlić je Nele kasnije prešao na muziku, finansijski verovatno probitačniju, ali je na moju malenkost tamburanjem ostavio vrlo osrednji utisak. Ali i tu je bilo izuzeteka. Od svih tih „nju primitvsa“ na mene je, da kažemo, najbolji utisak ostavio Elvis J. Kurtović pjesmom “ Ko te guzi nek ti pjesme piše“. Pošteno, brate, za ono vreme. Retko pošteno! Šta smo pjesama vaktile mladim damicama napisali, a šta je mladih damica posle guzio ko je stigao, to je tema za sociološku studiju, a mi da se vraćamo na stvar. Od pjesama „Zabranjenog pušenja“ na srce mi je legla „Zenca bluz“ (nisam tutnuo slovo, drkadžije, u Sarajevu, a i šire po Bosni, Zenica se kaže „Zenca“.)
A zašto mi je legla? Zbog poučnosti, Hajde da se prisetimo priče, Navratio šejtan tamo nekog Hakiju da naguzi neku mladicu, isti taj šejtan navratio mladicinog mladoženju da to sazna – i šejtanska posla – mladoženja „osvetlao obraz“. Rokno Hakiju. I završio u KP domu Zenca. Do sada sve ide u okvirima takozvanog ziočina „iz strasti“, kakvi se događaju širom zemnog šara, šta da se radi, daleko bilo, pu, pu, pu? Za razliku, međutim, od nas „sa ovih prostora“ međunarodne ubice „iz strasti“ odleže kaznu, vrate se u život i ćute. Ali ne i mi! Mi ne bismo bili mi kada iz pičvajza ne bismo izvuki korist. Kakvu je korist izvukao Hakijin ubica, to ćemo sad ćemo da ekspiciranmo , a nastavak priče sledi u sutrašnjem broju, Dakle,krećo Hakija, đuvegija ga rokno, dobio ubojica petnaest godin u KP domu Zenca, all je tu vidio neku vajdu. Jesan rokno Hakiju, jesam dobio petnes godina u KP domu Zenca, ali ja se ću se iz KP doma vratitu, a Hakija se Bare neće vratiti. Ne mere. Prekardaših! Nastavak u sutrašnjem broju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
