Krivične uplatnice

Za razliku od krivičnih kolega, prekršajci su strogi kao u Šabanovo doba. I sve su stroži. Čujem danas na radiju, u kolima, zapovednika saobraćajne policije kako objašnjava novinu koja će – je li – značajno povećati bezbednost saobraćaja.

Pa šta, kaže zapovednik. Kaže da će uskoro saobraćajni zijani biti snimani kamerama, a da će prekršioci na kućnu adresu dobijati „uplatnicu koja će, istovremeno, biti i krivična prijava“. Jesam li dobro čuo? Ko će mu ga znati. Radio- program je nemoguće premotati, a imao sam i preča posla: momentalno smanjih, ionako neveliku brzinu. Ko zna, možda je neka kamera u blizini. Jeste da sam se zadesio podaleko od prestonice, u „maloj varoši na desnoj obali Drine“, ama narodna policija je svugde podjednako dobro opremljena. Voze džipove i u Beogradu i u Beloj Palanci. Što je, smatram, ispravno – javni red i mir je jedan i nedeljiv.

Nego me zabrinu ona vest o uplatnicama koje su istovremeno i krivične prijave. Zapovednik je bio nekako nedorečen. Ni mukajet o tome hoće li postojati mogućnost nagodbe, a u slučaju težih pičvajza – opcija kućnog robijanja sa onom nanogvicom oko gležnja.

Onda me obuze paranoja. Ako već pomoću reg. broja mogu ući u trag vlasniku, saznati mu, dakle, ime i adresu, da li postoji mogućnost selektivnog slanja video-zapisa o jurnjavi, karambolima, prolascima kroz crveno, trkama kroz terazijski tunel i – ukratko – svim pitoresknostima srpskog saobraćajnog života. Jedna je, naime, stvar poslati krivični video građaninu N.N. a sasvim je druga stisnuti petlju, pa je šibnuti na adresu vlasnika reg. tab. KILLER ili KIZA1. Da i ne pominjem druge privilegovane slojeve. One čiji se automobili nikada ne mogu videti na placevima na koje pauci odnose krševe i krntije. Pre neku godinu, recimo, zlehudi pauk mi odnese auto u rano jutro, iz krajnje sporedne banovobrdske ulice. Načelno, takođe nemam ništa protiv. Prekršio si zakon, bato – dreši kesu. Šta ću – kud ću, potegnem u Makiš da platim globu i uzmem auto. Kad tamo, moj pežo 206 blista među kečevima, ladama i derutnim kadetima. Bi mi nešto milo i platih kaznu. Ne bi mi milo posle, na povratku kući, kad u Požeškoj ugledah džipove na trotoarima i na tramvajskim prugama. Pa sad, ko velim, ne pomaže tu elektronika, bato. Možeš staviti kameru na svako drvo i svaki stub: sve će ostati isto.