Mega, ultra, sutra

Kako, međutim, stvari odnedavno stoje, izgleda da će Grčka ispraviti tu anomaliju – da ne kažem baš apostazu – i sa izvesnim zakašnjenjem krenuti stopama svojih pravoslavnih sestara. Ono, fakat, da je bilo po Grcima, davno bi nam se oni pridružili; besneo je vaktile u Heladi građanski rat, umnogome sličan našem, komunistima je baš dobro išlo. I naš drug Stari im je pomagao, bili su na korak do pobede marksizma-lenjinizma, ali je na višnjem mestu – ne, naravno, u Atini – odlučeno da to tako ne može biti. I tako nije ni bilo. Kuriozitet je da su u Grčkoj brade nosili i „četnici“ i „partizani“. Valjda bila nestašica žileta.

Za razliku od srpskih, helenske se komunjare nakon izgubljenog rata nisu odale preletaštvu, nego su nastavile klasnu borbu sa zavidnom postojanošću, koju ni zloglasni pukovnici nisu uspeli da slome. A nije da se nisu trudili. Da ne dužim. Levice svih boja i u Grčkoj (i na Kipru) oduvek su bile jake, imale su ogroman broj pristalica, ali budući da su pristalice uglavnom bile sirotinja raja, a da para vrti gde burgija neće, nisu mogle ni prismrdeti vlasti. Do pre neki dan kada je na izborima pobedio Aleksis Cipras, ultralevičar.

Vest o Ciprasovoj pobedi u Evropi je odjeknula kao bomba i izazvala i oduševljenje i konsternaciju. Naročito se obradovao naš Aleksandar Ultravulin, iako pretpostavljam ni njemu nije jasno zašto. Ako mu se dopao Ciprasov izborni slogan – dosta ponižavanja, dosta štednje – sa kojim je, uostalom, teško izgubiti izbore, bojim se da će doći u sukob sa politikom Aleksandra Megavučića, koji se zalaže za strogu štednju. No, dobro. Pusti ti nas, znamo mi nas, hajde da vidimo na šta bi sve to moglo da izađe u Grčkoj.

Za početak čini mi se da će Ciprasova pobeda dovesti do novih grčkih podela. Kao ni naše, ni grčke građanskoratne rane nisu zacelile, daleko od toga, još su otvorene i – stvar vrlo nezgodna – malo se ko u Grčkoj trudi da ih zaceli. O tome se izvan helenskog sveta srazmerno malo zna, ali samo zato što su, za razliku od nas, Grci samozatajni svati. Druga stvar! Cipras je pred grčkim predsednikom položio takozvanu laičku zakletvu, što će reći da tom činu nije prisustvovalo sveštenstvo i monaštvo. Pa šta, reći će zakerala. Grčka je laička država. Nominalno možda jeste, ali malo bi se koji grčki levičar, koji nije „ultra“, odvažio na takav čin, jer u Grčkoj crkva ima politički uticaj možda i veći nego levica. Daj Bože da grešim, ali mi se javlja da će u „postojbini demokratije“ uslediti teški pičvajzi. Što je u neku ruku i pravedno. Ako je već nastala u Grčkoj, red je da demokratija tamo i nestane.