Voleo bih da mi neko objasni zbog čega je svesrpska udarna vest bila da je nosilica ordena Svetog Save, Milka Forcan, napustila Miškovića i Deltu i otisnula se na nemirnu pučinu consultinga. Jeste da ovde nema naročitih novosti, pogotovo ne onih dobrih, ali u normalnoj zemlji bi promena Milkinog radnog mesta zasluživala ne više od par redaka u ekonomskoj rubrici. I to bi bilo sve. Ali u zemlji gde štampa strogo vodi računa koja pevaljka nosi gaće, a koja ne, Milkina iznenadna odluka izazvala je nepodeljenu medijsku pozornost. Kako to u ovoj mitomanskoj sredini biva, izveštaji o samoprivatizaciji ugledne privrednice krcati su metaproznim nabojem.
Između, iznad i ispod odštampanih redova napadno izviruje prekoplotaška zapitanost: Šta se dogodilo? Zašto je pukla tikva? Kako će se to odraziti na cene u supermarketima? Da li čitava stvar ima političku pozadinu? Da nije, daleko bilo, prezident umešao prste? Budući da se kao pijan plota držim Platonovog mišljenja da su gazde i radnici, prodavci i kupci – bez obzira na ogromne razlike u imovnom stanju – jedno te isto (u Platonovo doba prezreno) društvo i da me bakalski poslovi ne interesuju, malo ću se pozabaviti budućom Milkinom profesijom. Namely – consultingom.
Elem, consulting je ugledan član porodice besmislenih novokomponovanih zanimanja kao što su – među ostalim – public relations, i marketing. Ima ih još, svakodnevno nailazim na njih u štampi, ali nisam uspeo da ih popamtim, što nije nimalo čudno ako imamo na umu da su danas i stari dobri šefovi sale postali menadžeri. Pa šta je to, dakle, consultig? Čime će nam se Milka ubuduće baviti? Po definiciji, to bi bajagi trebalo da bude savetodavni posao. Imaš, recimo, neke pare; ne znaš šta ćeš sa njima. E, onda lepo odlaziš u neku consulting firmu koja će – za papreni honorar – da te prosvetli i nauči kako da uvećaš bogatstvo. Krene li ti posao niz obalu, opet valja tražiti pomoć consultinga. Evo, prezident sve češće proziva Miškovića i druge bakale i terzibaše; smatra da im je verbalni patriotizam mnogo veći od poreskog. Čovek je, uzgred, u pravu. Dogorelo je do nokata. Para nema, sve stalo, budućnost polumračna. Vreme kao stvoreno za consulting. Koji se, takođe uzgred rečeno, u nas poprilično razlikuje od consultinga na rodnom mu zapadu, daleko mu lepa Milkina kuća na kraju. Konsultanti su ovde neka vrsta modernih sakupljača piksle. Ima još uvek ljudi sa parama, štaviše – znaju šta bi sa njima. Jedino ne znaju – kako? E, tu na scenu stupaju, je li, konsultanti, obično ljudi i žene sa dosta poznanstava i veza u političkom (polu)svetu. Džaba ti u Srbiji consulting bez političara. Oni i nisu u politici zbog politike, nego upravo zbog consultinga. Ali budući da su za javnost u politici ipak radi opštenarodne dobrobiti, konsultanti su potrebni kao posrednici između poslovnih ljudi i gospode u čijem su posedu i malter i mistrija. Verujem da će, zahvaljujući velikom iskustvu stečenom u Delti, Milkina kuća, pardon – firma, odlično poslovati. Samo, neće se tu mnogo promeniti. Moraće da ostane u istom uskom društvu. Iz prostog razloga što ogromnoj većini građana Srbije ne treba consulting. Trebaju im hleb i posao.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
