Mrka kappa

Diplomatija je, cenjeni publikume, služba koja najbolje funkcioniše u što većoj diskreciji, između četiri zida, najbolje u četiri oka, pred što manje svedoka, sa najmanjom mogućom pompom. Najboljim diplomatijama se smatraju one najsamozatajnije, medijski najmanje eksponirane, poput recimo turske, a zašto baš turske, to pitajte nekog Mrkićevog profesionalca, nemam ovde mesta da zalazimo u sitna crevca.

Elem, čitam pre neki dan Mrkićev (nepompezni) intervju u Blicu iz koga sam se obavestio da je popečitelj rešen da profesionalizuje našu diplomatsku službu. Od mene, kao bivšeg “političkog” ambasadora, možda bi se moglo očekivati da branim kolege, političke ambasadore, ali daleko sam od takve primisli. Postpetooktobarska “politizacija” diplomatije bila je neminovan potez, ali – ako me pamćenje ne vara – takođe je bila zamišljena kao privremeno rešenje. Trebalo je, dakle, da se tokom te četiri godine u zemlji obrazuju novi profesionalni kadrovi koji rešavaju sve i da po isteku “političkih” mandata stvar u svoje ruke preuzmu profesionalci. Avaj, iz Mrkićevog intervjua vidim da od te stvari ništa nije bilo, da Diplomatska akademija nije “zaživela”, da kadrova nema i da Mrkić mora da angažuje čak i neke penzionere. Šio mi ga Đura, to je sve što mogu (nediplomatski) da kažem.

Bojim se da će se pre ili kasnije Mrkićev san o profesionalizaciji razbiti o hrid surove realnosti. Zvezde su mu trenutno naklonjene, ali to je samo zato što u redovima novih vlastodržaca nema previše dilbera zainteresovanih za ambasadorska nameštenja. U stvari, sigurno ih i ima, ali novi vlastodršci ipak održavaju – neke kriterijume, ako razumete šta hoću da kažem. Ja vam pak tvrd stojim da se naša politička klasa nikada neće pomiriti sa (poželjnom) profesionalizacijom diplomatije. Protiv takozvanih političkih ambasadora nisu uspeli da se izbore ni neuporedivo organizovaniji i moćniji američki profesionalci, a bajagi će se izboriti naši, koji pritom ni izbliza nisu nepolitični koliko bi se to od profesionalaca očekivalo. Eh, cenjeni publikume, i vrapci u Kneza Miloša znaju da karijere karijernih diplomata mnogo više zavise od bliskosti sa ovom ili onom političkom klikom nego od sposobnosti. Dobro, Mrkić je karijerni diplomata, pa diplomatski i govori. Ali ipak mu se u diplomatskom govoru potkrade i poneka naivnost. Poput one o “jedinom političkom ambasadoru koga je on, lično, otpravio na dužnost”. Reč je o Slavenku Terziću, istoričaru ovdašnjem, apsolutno neprofesionalnom diplomati koji se obreo u Moskvi zato što – kaže Mrkić – u MIP-u nije imao odgovarajućeg čoveka. Rekao bih da MIP, koji u svom profesionalnom sastavu nema čoveka za Moskvu, po mom mišljenju, treba da stavi katanac na vrata. Da ne dužim: Čisto sumnjam da je Slavenko Terzić bio Mrkićev izbor.