Ni po, dakle, jada što se u Notr Damu zavijorila zastava lažne države, nekako je svareno i to što je Tači u Notr Damu stajao na mestu gde mu po ovdašnjem mišljenju nije mesto, ali je u državotvornim krugovima Beograda jednu vrlo tihu jezu i još tišu konfuziju izazvalo rukovanje i „kraće, srdačno i prijateljsko“ ćaskanje Tačija i Putina – u beogradskim „Pravdama“ i „Izvestijima“ protumačeno kao „približavanje“.

Kada se sa Tačijem – svejedno gde, svejedno kojim povodom – rukuje i proćaska šef neke državice od koje imamo više MIG-ova 29 i tenkova bez posade, ovdašnji državotvorci padaju u stravičan amok, ali kada to učini Vladimir Vladimirovič, nastane muk, a znamo da je još knjaz Miloš naučavao da je muk najopasnije stanje u Srbiji.

Da se nešto iza brda valja i da stvar neće izaći na dobro videlo se još onomad, kada je Putin otkazao posetu Srbiji, a Srbija zbog toga otkazala vojnu paradu jer, vaistinu, kakav bi parada imala smisao ako joj ne prisustvuje Vladimir Vladimirovič? Sa druge strane, možda u tom otkazivanju i ne bi trebalo gledati „promenu kursa“, možda Putin naprosto nije hteo da se opet dva sata dosađuje i kisne gledajući defile sopstvenog vojnog otpada.

Ali rukovanje i ćaskanje – to je već bilo znakovito i posledično je izazvalo duboku zabrinutost Kitaj Goroda i radosno seirenje u Euromahali koja je to – kako se obavestih iz novinčina – momentalno sagledala kao apsolutno srozavanje Vučićevog ugleda u svetu. Ne vredi, naravno, ni natuknuti da se svetski odnosi temelje na moći, a ne na ugledima i da ugled ovog ili onog državnika zavisi isključivo od ekonomske i vojne moći njegove države, setite se koliko se, recimo, u Kobinim očima srozao papin ugled kada su ga pobočnici obavestili da Sveti Otac nema ni jednu tenkovsku diviziju.

Kobu sam pomenuo ne toliko zbog ogromnog ugleda koji je zahvaljujući posedovanju mnoštva tenkovskih divizija uživao u svetu, koliko zbog jedne epizode iz njegovog života i rada koja može baciti malčice svetla na Tačijevo i Putinovo „približavanje“. Sećate li se – pisali smo ovde već o tome – kako se Lenjinova udovica, Nadežda Krupskaja, vaktile nešto bila uskurobecala – valjda zbog skretanja sa Lanjinovog puta – i kako ju je Koba promptno pozvao na informativni razgovor u Kremlj gde joj je u lice sasuo otprilike sledeće: „Drugarice Krupskaja, ako momentalno ne umuknete, naći ću novu drugaricu Krupskaju. Vsjo! Pašla van.“

E, upravo u tom svetlu ja tumačim Putinovo i Tačijevo parisko rukovanje i ćaskanje. Prosto ko pasulj. Umesto Nadežda Krupskaja stavite Srbija, umesto Tačija napišite „Nova Nadežda Krupskaja“ i sve će vam odmah biti jasno. I ne zaboravite da je posle kremaljskog razgovora Nadežda Krupskaja umukla.