Pod uslovom da najavljena Deklaracija o opstanku srpskog naroda bude imala efekta, ukoliko zahvaljujući dalekovidosti, rodoljublju i nedremanosti njenih sastavljača prekostanemo još jedan milenijum, naše će buduće „pravo da znamo“ u godini, recimo 3118, zacelo doneti odluku da snimi TV seriju o još jednom umiranju – pardon, rađanju – srpske države nakon petstogodišnjeg robovanja pod komunistima. Kako sad petstogodišnjeg – bezbeli će se zapitati dežurni pronalazači grešaka – a ja ću im objasniti kako: isto onako kako je jedva trista osamdeset zarez nešto godišnje robovanje pod Osmanlijama iz propagandno-megalomanskih razloga preraslo u polumilenijumsko.

Nezahvalan je posao upuštati se u futuristička predviđanja; ma koliko ona u trenutku publiciranja izgledala šokantno (i u dobrom i u lošem smislu), čim nastupi budućnost koju su predviđali, dalekovidi futuristi obavezno ispadaju naivčine i džaba moleri, ali budući da je moja malenkost i u optici savremenika naivčina i džaba moler, prihvatam rizik da se izložim preziru dalekih nekih pokoljenja.

Evo kratkog sinopsisa za gorepomenutu TV seriju. Nakon vekovne borbe srpskog naroda protiv srpskih odroda, komunista, vojvoda – nazovimo ga Šešelj – u odlučujućem boju glogovim kocem (po drugi put ubija) stranog zavojevača, Josipa Broza – umal ne napisah Manojla Komnina – posle čega sledi buđenje „srpskog naroda“ i dolazak na vlast Slobodana Miloševića, „čoveka sa zlatom u kosi“, koji predvodi probuđene Srbe u boj za oslobođenje ostatka „srpskih zemalja“.

U početku posao ne ide loše, naprotiv, ide odlično, ali iz mržnje prema svemu što je srpsko i zavisti zbog srpske pravoslavnosti, gostoljubivosti i najlepših žena na svetu, sile međunarodnog zla Srbiji zavode sankcije, huškaju na rat protiv Srbije i naoružavaju okolna divlja plemena, da bi na kraju sa logističke prešli na oružanu podršku i u konačnici deset godina bombardovali Srbiju i Beograd – uzalud, kako će se pokazati u budućoj seriji, jer je Srbija i u tom nepravednom ratu izvojevala veličanstvenu pobedu, o čemu će posvedočiti i arhivski snimci (ako u međuvremenu ne izblede). Neće to, međutim, biti kraj srpske kalvarije. Sile antisrpskog zla raznoraznim marifetlucima na vlast dovode inkarnaciju Vuka Brankovića, Zorana Đinđića (koga će glumiti najružniji budući glumac), koji pak udarnički radi na rasrbljavanju Srba, ali ne zadugo, jer ubrzo stiže novi Obilić koji ubija Đinđića. Od tog datuma, pa do 3118, Srbija će biti u neprestanom usponu u svemu, osim u kostimografiji, jer će – umesto u autentičnim bosovim, armanijevim i čerutijevim odelima – glumci igrati u ritama. A vi razmislite zašto će to biti tako.