Nušić naš nasušni

Tako smo, svojevremeno, između ostalih novinskoizdavačkih poduhvata godine, dobili i Britansku enciklopediju štampanu na najlošijem roto-papiru i prepunu štamparskih (i svakih drugih) grešaka. Bilo je tu i kardinalnih. Poput izostavljanja odrednice o jednom, po njegovom mišljenju, velikom pesniku čije prezime počinje na slovo „B“. Urednik se nešto, verovatno slučajno, zabunio, pesnik se zgranuo svojim odsustvom iz enciklopedije, uložio je oštar protest, pa je vekovna nepravda ispravljena tako što je odrednica o velikanu objavljena pod „M“, dakle pod slovom kojim počinje poetino ime. I tako, mogli ste redom čitati: Marković, Maričević, Maslovarić i najednom naletite na ime – Milovan, iako je drugi svat bio u pitanju. Cirkus, dame i gospodo.

S druge strane, novinčine su u stanju da od govneta – da prostite – naprave vrlo ukusnu pitu, to jest da zaumne škrabotine posrnulih umova proglase velikom literaturom. Budući, međutim, da svako pravilo ima izuzetak, dogodilo se da je Blic nedavno objavio nekoliko Nušićevih drama, što je stvar koju svesrdno podržavam. Naravno da sam i ja iskoristio priliku. Nušićeve knjige su odavno nestale sa mojih polica (trebalo to nekom za lektiru) i – uopšte – znate kako je sa klasicima: svi ih hvale, a niko ih ne čita. U tom smislu, priznajem da do pre neki dan Nušića nisam čitao još od gimnazijskih dana. Odgledane pozorišne predstave se ne računaju. A zašto, moliću lepo? E pa – da se izrazim u Nušićevom stilu – zbog kostimografije! Šta mi sad pa smetaju kostimi, pitaće se neko. Ne smetaju mi, nego stvaraju iluziju da se radnja Nušićevih komedija odvija u podalekoj prošlosti, što je čista iluzija. Sve o čemu Ben Akiba govori događa se ovoga momenta, danas i ovde. U stvari – tek se danas događa. Jer kada sam prvi put iščitavao Nušića, beše to SFRJotov jednopartijski vakat, nije bilo smena vlasti i prateće cirkuzijade, pa nama, tadašnjim omladincima, nije bilo baš najjasnije o čemu se tu radi. Sada kada smo se konačno dokopali višepartijskog sistema i smenjivosti vlasti, znamo o čemu je Nušić pisao. Samo što je sada kasno. Ali ipak vredi pročitati.