Nabedila me Nela Riha da sam isuviše popustljiv prema prezidentu, pa ko velim – daj da ga malo opletem i tako spasem obraz kako me patrioti ne bi označili kao pritajenog državnog čoveka. A prezident se baš lepo namestio recentnom izjavom izrečenom na nekom studentskom skupu. „Nisam siguran“, izjadao se prezident studentariji, „da imam snage da sprovedem tu racionalizaciju… To podrazumeva promenu izbornog zakona, promenu Ustava. Da li je to moguće? Daj Bože! Ja neću da odustanem. Ni od čega nikad neću da odustanem. To je moja obaveza prema građanima. A da li će to biti moguće? Nadam se!“
Tako je nekako govorio i Zaratustra. Ali Zaratustra je imao privilegiju da bude junak jednog poznatog filozofskog spisa. A – koliko se sećam – ni Zaratustra ni autor nisu baš najbolje prošli. Ono, međutim, što je zajedničko i prezidentu i Zaratustri jeste ogromnost problema sa kojima su se uhvatili u koštac. Ovaj drugi je bio nameračio da ljudima otvori oči i da ih oslobodi zablude; našem prezidentu to ne pada na pamet. Njegova se, da tako kažemo filozofija, svodi na pokušaj da cenjenom publikumu predoči metafizičku silu ovdašnje inercije. Jer, pazite, da bi se racionalizovala državna uprava, za to su potrebne zakonske i ustavne promene. Prezident, naravno, ne misli da je slab čovek. Naprotiv, u poslednje vreme sve se češće ponaša i govori kao jedan drugi Ničeov junak, Natčovek. Ali ni nadljudi – kako vidimo – nisu u stanju da ustanu protiv zastarelih i besmislenih zakona i preambula.
Ipak, nije sve izgubljeno. Pod uslovom da se u celu stvar umeša Gospod Bog koga Jego Sijatelstvo skrušeno priziva. Možda Gospod ne bi morao, pored mnoštva drugih obaveza, da se petlja u racionalizaciju srpske državne uprave kada bi se prezident opsetio da za izmene zakona i preambula nije potrebna nikakva snaga. Dovoljna je politička volja i strpljiv rad na njenoj realizaciji. Sa druge strane, podozrevam da titanska snaga starih zakona počiva na nespremnosti koalicionih partnera da se odreknu popečiteljskih kabineta i niza drugih privilegija. Nisam siguran da se tu radi o snazi, već o sasvim suprotnom – o drevnim ljudskim slabostima. Da su prezident i njegova stranka počem spremni da se kao pijani plota pridržavaju namere da se taj posao obavi, pre ili kasnije on bi i bio obavljen. Ali bi to možda zahtevalo period opozicionog delovanja. Što prezidentu i njegovim pajtašima ni u snu ne pada na pamet. Sledstveno čemu Jego Sijatelstvo obuzima mala snaga. Iako on – decidirano tvrdi – „nikada neće odustati“. Jer on „nikada ni od čega ne odustaje“. To da ništa ne menja, ali i da ne odustaje, saglasno Jego Sijatelstvu, jeste „njegova obaveza prema građanima.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
