Belosvetski terorizam je sukob jednog izopačenog duhovnog koncepta i jedne izopačene merkantilne civilizacije u kojoj je ova druga osuđena na seriju poraza. Prostim jezikom: nema efikasne borbe protiv ljudi koji ne drže do svojih, kamoli do tuđih života

Tragikomedijant slučaj je udesio da se dva dana pre terorističkog napada u Parizu latim knjige „Filozofija zla“ (autor Laš H. Svensen, izdavač Geopoetika). Nemojte trčati pred rudu. Nije to bilo predskazanje, nego podsećanje na dve rečenice: jednu, Bodrijarovu, da živimo u svetu u kome nerazumnost pobeđuje na svim frontovima i da je ta nerazumnost princip sam zla; i drugu, Svensenovu, o pogubnosti izmeštanja problema zla iz domena ontologije u domen patologije.

Dosita je zgodno objašnjenje po kome su teroristički napadi delo „ludaka“ i „fanatika“, njegova jedina mana je što ništa ne objašnjava. Kao što smo već pisali (povodom masakra u Šarli Ebdou), belosvetski terorizam je sukob jednog izopačenog duhovnog koncepta i jedne izopačene merkantilne civilizacije u kojoj je ova druga – bez obzira na vojnu, tehnološku i logističku nadmoć – osuđena na seriju poraza. Prostim jezikom: nema efikasne borbe protiv ljudi koji ne drže do svojih, kamoli do tuđih života.

Kada je nakon 11. septembra 2001. „Dabja“ Buš na sav glas objavio početak rata protiv terorizma, momentalno su se javili trezveni autori koji su – uviđajući da borba protiv apstraktnih imenica neće izaći na dobro – upozoravali da će iz tog ratovanja proizaći vrlo malo koristi i mnogo štete, jer je „rat protiv terorizma“ u stvar i bio ratni cilj terorista.

Brzo se to pokazalo nakon američkih ratnih brljotina u Avganistanu i po Bliskom Istoku. Odnedavno se u taj ćoravi posao – sve u strahu da ne zaostane – umešala i Rusija, a ne treba sumnjati de će im se, nakon pariskog pokolja, pridružiti i druge evropske zemlje. Kako, dakle, stvari stoje – predstoji nam Drugi svetski rat protiv terorizma. Biće to gadan rat, jer su sada u Evropi i stotine hiljada izbeglica iz razorenih arapskih zemalja; strahovi se već mešaju sa sumnjičenjima, što stvara atmosferu pogodnu za pojavu dilbera sklonim brzim, a radikalnim rešenjima, poput onog znamenitog borca protiv jeretika koji je na primedbu da u u opsednutom gradu ima i pravovernih, odbrusio: Pobijte vi njih sve, Bog će prepoznati svoje.

Da sve ovo ima više veze sa ontologijom, nego sa politikom i patologijom, pokazuje obrnutost pretka stvari. Svet su, u istorijskom smislu do skora, pustošile organizovane masovne horde i vojne sile, da bi odnedavno posao opustošenja sveta dopao šaka pojedinaca, takoreći privatnika, a zastrašujuće vojne mašinerije zapada došle u budalastu situaciju da po svetu vijaju ovog ili onog šejha i njegov harem i da u velike uspehe računaju teledirigovanu likvidaciju nekog mule. Pod uslovom da ne promaše cilj.