Otkrivanje razotkrivanja

Čitam u novinčinama da se u cenjenom publikumu okupljenom na „otkrivanju“, našlo i nekoliko demokrata „sa dna kace“ koji su Pekićevoj udovici, Ljiljani, spočitnuli da je – pristajući da spomenik otkrije Oco – oskrnavila uspomenu na pokojnog muža, na šta je gospođa Pekić – po meni preblago, trebalo je da ih masovno otera u 3LPM – odgovorila da su demokrati imali iha-ha vremena da Pekiću podignu spomenik, ali da su to iz nepoznatih razloga propustili da učine.

Ako su ti razlozi za širu javnost nepoznati, za mene nisu, pa ću ih – u stilu onog Asanža – otkriti i podastrti javnosti. Demokrati Pekiću nisu podigli spomenik iz prostog razloga što ih je za Pekića – ali i za vrednosti koje je zastupao i za ono što je pisao – savršeno boleo Crven Ban. Hoću da kažem – u Pekićevim knjigama nema slika golih žena, nema seksa, nema uputstava za laganje, a naročito nema para, što su stvari koje su Pekića učinile apsolutno neinteresantnim za demokratske glavešine.

Koji su, svejedno – ipak je Pekić Pekić – nastavili da polažu svojinska prava na velikog pisca, sledstveno čemu su se zdravo uzibretili kada je Oco – svetogrdnim činom otkrivanja spomenika – otuđio njihovo vlasništvo. Odnekud, iz off-a, oglasio se i Dragoljub Mićunović koji je srpskom narodu i senatu obznanio da će – imajući u vidu ko sve danas otkriva spomenike velikanima – dobro porazmisliti da li uopšte da umre (iz čega se da zaključiti da Mićun sebe ubraja u velikane i da najozbiljnije računa na besmrtnost), da bi solilokvij začinio podsećanjem na to šta su sve radikali rad(kal)ili Pekiću na davnašnjim izborima u Rakovici.

Pokojni Pekić jeste bio veliki pisac, ali – idealista kakav je takođe bio – nije bio baš najupućeniji u finese demokratske seljačko-cincarske politike, pa je – ne upitavši se zašto se u Rakovici nisu kandidovali Mićun, Koštunica i proči velikani – hrabro izašao Šešelju na megdan i izgubio. Meni se još onda učinilo da je Pekić svesno prinet na žrtvu, a sada mi se čini da smo tada svi izgubili – i to za sva vremena – a da smo izgubili zato što ondašnja opozicija, uz nekoliko časnih izuzetaka, nije bila nikakva alternativa – što se pokazalo koliko sutradan nakon pogubljenja Zorana Đinđića – i da ćemo nastaviti da gubimo sve do jednog dana u dalekoj budućnosti u kome će – Boško Obradović, recimo – otkriti spomenik Dragoljubu Mićunoviću.