Otvaranje zatvaranja

Poverenik za zaštitu građana koji jedva, uzgred rečeno, uspeva da zaštiti samog sebe od nasrtaja osionih političkih kabadahija, trebalo bi da oformi nekakvu „radnu grupu“ koja će, je li, da napiše nekakav zakon. Najsumnjivija stvar u svemu tome jeste to što se i BIA ponudila da pomogne. Ima tu još sumnjivih stvari – takva je materija u pitanju – ali bolje da mi razmotrimo novu poetiku stare, u stvari već klasične pripovetke.

Piše u tekstu da mi posle „demokratskih promena“ nismo postupili kao Česi koji su odmah objavili sva imena doušnika tajne službe. Sad bi čovek rekao da ćemo možda sa izvesnim zakašnjenjem postupiti kao Česi. Ali ne lezi vraže. Opet se javljaju srpske specifičnosti. Opet imamo posla sa posebnostima. Služba je – saznajemo – spremna da u demokratskom duhu koji je temeljno prožeo sve njene strukture, otvori svoje arhive, ali – mirnim tonom saopštava BIA – objavljivanje imena doušnika ne dolazi u obzir, jer se rad službe zasniva na mreži informatora. U slučaju da se spiskovi obnaroduju, upozorava Udba, morali bi da stave katanac na bravu velelepne građevine na Banjici. Posledično: biće nam ugrožena bezbednost. Ima tu još poetičkih bisera. Pazi ovo: ukoliko bi se imena doušnika obznanila, Službi bi bilo jako teško da regrutuje nove. Pa neće, valjda, balkanski špijuni da rade prekovremeno da bi – umesto da ih se sete na Dan bezbednosti – njihova imena stavljali na stub srama. Ni mukajet o mogućnosti da se objavi spisak doušnika do, recimo, dvehiljadite godine. Da mi vidimo ko je danju glumatao opozicionare, a noću cinkario. Ili bi takav postupak može biti ugrozio bezbednost prošlosti? BIA i slične poluvladine organizacije po definiciji treba da budu orijentisane na budućnost, to jest na sprečavanje bezbednosnih pičvajza u fazi ekspres lonca, pre nego što stasaju u lokomotive. Tvrd vam stojim da publikovanje imena špiclova iz devedesetih ničim ne bi ugrozilo legendarnu srpsku bezbednost. Oni, uostalom, i nisu radili „po spoljašnjem neprijatelju“, nego su potkazivali svoje prijatelje i kolege. Što je Udbu, ma koliko se ona toga odricala, činilo tajnom političkom policijom i donekle uljuđenom varijantom nedostižnog uzora – NKVD-a. Bijino nepristajanje na potpunu transparentnost stoga ukazuje na njenu nameru da i dalje bude politička policija.

Sve u svemu, mišljenja sam da će i najnovije izdanje priče o otvaranju dosijea ubrzo prekriti bezbednosni mrak. Nema, naravno, nikakve realne smetnje da se špiclovi razotkriju. Samo, izgleda da ih je isuviše u strukturama nove, „demokratske“ vlasti i da ni za živu glavu neće pristati na izlaganje javnoj sramoti. Ako neko hoće da mi kaže da sam paranoičan, nije u pravu, bar dok se spisak imena ne objavi. Ako neko misli da će i taj dan osvanuti – taj je budala. I zato, ne morate ništa objavljivati, ali bar prestanite da zajebavate.