Pekićevo zaveštanje

Reč je o tekstu „O idealno rđavoj državi“. Elem, Veliki Gospodin nabraja osobine loših državnih tvorevina, pa između ostalog kaže i sledeće: „(to je) država u kojoj je ćutanje najrašireniji oblik javnog mišljenja, a obožavanje najrašireniji vid javnog delovanja; država u kojoj se vi i onaj koji vas progoni borite za iste ideale, samo je pitanje ko će prvi opaliti; država u kojoj se ljudi ne sahranjuju samo na grobljima; država čiju himnu slušate kao sopstveno opelo.“

Za one, još zaboravnije od mene: Borislav Pekić je veliki srpski pisac koji je na prvim višestranačkim izborima glatko izgubio od Vojislava Šešelja, čija stranka pre neki dan ode u ropotarnicu istorije, odakle je pre dvadeset i dve godine trijumfalno i izašla. Mnoge se stvari iz Pekićevog opusa i dan-danas poklapaju sa stanjem stvari u našoj državi, što je žalosno, ali se sve češće pitam: da li mi uopšte zaslužujemo bolju državu? Načelno – da! Ali u magijsko dejstvo načela veruje još samo doktor Sahibija, pa čak i on isključivo u slučajevima kada mu to odgovara, inače ne.

Dobru državu, dame i gospodo, treba zaslužiti. Za dobru se državu treba izboriti. Ali nipošto ne navijačkom revolucijom, kako misle na tobožnjoj desnici, niti „belim listićima“ kako smatraju na tobožnjoj levici. Eto zašto bih, da se nisam uključio u napredni pokret preokret, glasao za vlaškog mađioničara, mog dušmanina Vukadinovića. Čovek ima spisak sumanutih ideja i hoće da te ideje zastupa u parlamentu, što je potpuno legitimno, ma koliko se neko, i ja između ostalih, s tim idejama ne slagao.

S druge strane, i Čiča Glišini sinovci su vlasni da izražavaju nezadovoljstvo postojećim politikama. Legitimno je i to što crtaju portrete svojih stričeva umesto da glasaju, ali je nedelotvorno. Zašto ne osnuju neku stranku, ne mora obavezno vlašku, pa ne izađu na izbore. Evo, bar u Beogradu bi prešli cenzus. Jeste, ali onda bi, umesto što se proseravaju i dangube po kafićima, morali da prionu na posao, a to nije šik.

Dakle, fakini, neradnici i mudroseri, okačite vaše načelno pravo na dobru državu o Crven Ban. Ako ne verujete u parlamentarnu demokratiju i ako je odbacujete, onda se nemojte žaliti na kvalitet parlamentarne demokratije i nemojte od parlamentarne demokratije očekivati da vam ispunjava želje. Čitajte Pekića!