Pesak u glavi 1Foto: Stanislav Milojković

Kao i naš drug, krle22. obe te grupe su polovično u pravu, ali sad dobro slušajte šta će vam Uncle Bas reći: za istoriju i život je korisnije apsolutno ne biti u pravu, nego biti polovično u pravu. Evo zašto.

Totalna zabluda se uz izvestan napor da ispraviti, što je u slučaju polovične zabludelosti nemoguća misija. Svi koji su polovično u pravu – a takvih je u Srbiji tušta i tma – kao pijani plota se drže „ispravne“polovine (na čemu im čast i hvala) ne obraćajući ni malo pažnje na „krivu“ polovinu koju – hajde da se malo našalimo – prenose s kolena na koleno.

Kako to funkcioniše u praksi pokazaću na primeru protestnog pisma koje mi je uputila komentatorka, g-đa/đica LJiljana Cvetković: „Selo gori“, piše Cvetkovićka, „a vi se g-dine Basara češljate li češljate. Ovi vlastodršci nam razvališe zemlju, a vi se bavite vrstom i količinom ljubavi kojom su se međusobno obasipali Tadić i Krle22. Samo pitam dokle ćete izdržati sa glavom u pesku. I nojevi valjda moraju ponekad da uzmu vazduh“.

G-đa/đica Cvetković je u pravu kad kaže da selo (figurativno) gori i da nam „ovi vlastodršci razvališe zemlju“, u pravu je i kad kaže da se „moja malenkost češlja li češlja“, ali nije u pravu kad piše da se ja „bavim količinom i vrstom ljubavi kojom su se međusobno obasipali Tadić i krle22“ .

Pominje se tu, fakat, ljubav, ali ta ljubavna priča ima duplo dno u kome se krije mračna tajna da je pomenuti dvojac (plus sive eminencije i personae dramatis sada okupljene u SzS-u, minus Boškić) tek započeti proces izgradnje države koju niko neće moći da razvaljuje, mic po mic vratili na populistički put razvaljivanja države kojim se prividno lakše ide. (I koji donosi veći profit.)

Ja im to, za razliku od „belih listića“, nisam zamerio. Savladavanje dvovekovne inercije nije bio lak posao – a videli smo da može kobno završiti po savlađivača – nije to naprosto moglo biti urađeno „iz prve“, sve da je i Đinđić poživeo zaumna koalicija bi se vratila na vlast, samo bi kraće potrajala, a DS bi u međuvremenu dodatno ojačao.

Ali sam pomenutim personama dramatis zamerio što su se nakon izbornog poraza (na kome su i sami udarnički radili) rasturili ko mačke sa jebališta i upali u gubitnički amok iz koga ni dan danas, posle maltene osam godina, nisu u stanju da se izvuku.

Taj amok je je pokazao da nisu imali političke principe i da nisu mislili ozbiljno, a da sve bude apsurdnije sad bi isti takvi pošto poto da se vrate na vlast Na koju će se, pre ili kasnije, i vratiti. Pravni savet za g-đu?đicu Cvetokovićku. Pre nego što noju preporučite da izvadi glavu iz peska, najpre izcadite pesak iz glave.