Peti element (11)

… da bi potom rekao da mu je Kangilem u znak zahvalnosti što mu je omogućio da tri sata – sa naučne tačke gledišta, naglasi Stojković – besplatno gleda njegovo basnoslovno skupo, široj javnosti nepristupačno platno Snežana i sedam patuljaka, poklonio kopiju rukopisa knjige Normalno i patološko, iz koje je – iz razloga koje ću izložiti u dispozitivu, reče Stojković – izbacio najbolje stranice.

Ni za života, ni posle smrti Kangilem se nije odvažio da objavi integralnu verziju te knjige – a zacelo bi bila must read , reče Stojković – iz (osnovane) bojazni od optužbi za rasizam koje bi neminovno usledile i koje bi, kako ćeš videti iz dispozitiva, bile sasvim na mestu, pogrešnom ako mene pitaš, jer ja i pored najbolje volje ne vidim šta je loše u rasizmu, iako priznajem da su rasisti listom ološ. Nikad dva dobra zajedno, uzdahnu Stojković.

Kangilem je, reče potom, u rukopisu koji sam za jednu noć, u dahu, triput pročitao – razvio i čvrstim dokazima potkrepio teoriju saglasno kojoj smo mi, ljudi, u nama svojstvenom delirijumu antropocentrizma, egocentričnosti, etnocentričnosti i zaslepljenosti jadnim i bednim ekonomskim, političkim i apstinencijalnim krizama, propustili da primetimo da sve te krize proističu iz zastrašujuće krize materije, verovatno najveće od njenog nastanka – umalo ne rekoh osnivanja – i da je to osnovni razlog zbog koga se materijalni svet – na čelu sa čovekom, krunom stvaranja, ne propusti Stojković priliku da se posprdne – poslednjih decenija ponaša kao ranjena zver, najopasnija kada je najbliža smrti. Materija je rekao mi je Kangilem, reče Stojković prekonoć spala na prosjački štap, na tako niske grane, da je čemernu egzistenciju počela temeljiti na petparačkoj filozofiji dijalektičkog materijalizma, sa koje visi i landara po vasioni, kao što – po tebi – srpska realnost landara i visi o koncu izvučenom iz sargije Predićevog moleraja.

Da skratim, da ne ulazim u finese, ionako ih nećeš razumeti, Kangilem crno na belo dokazuje da se u trenutku predsmrtne pomahnitalosti materija počela evakuisati iz same sebe – sprčila se, kako bi ti rekao – da su se čitave njene oblasti ( i to one najbolje, rekao je Kangilem, reče Stojković) preselile u domen apstrakcije, a da su se na drugoj strani određeni psihički fenomeni i procesi karakteristični samo za ljude – strah na primer – solidifikovali, materijalizovali i postali sastavni deo metabolizama, a u Južnoj Evropi – što će reći na prostorima bivše Jugoslavije – i hemijski element, ne, međutim, element na lestvici hemijskih užasa Mendeljejeva, nego se strah u svom čistom obliku na silu nametnuo tradicionalnim elementima, zemlji, vodi, vazduhu i vatri kao peti.

***

Dok je naš kolumnista na odmoru objavljujemo odlomke iz njegovog novog romana „Mikrofonija“ koji će izaći do kraja godine