Ako je bilo tako, a gotovo sam siguran da jeste, treba da znaš da tvoj deda nije bio jedini slikar (amater) koga si u prenatalnoj akciji skraćivanja života likovnih umetnika, po kratkom postupku poslao pred Đilasov streljački stroj.
Istoga, naime, dana kad i tvoj deda, štaviše u istoj turi – pouzdano znam, proverio sam u arhivi – streljan je i Mihailo Milovanović (r.1879 -1941) akademski slikar, mediokritet koji je sa estetske tačke gledišta streljanje debelo zaslužio, iako ne i sa etičke, jer je nekoliko meseci pre masovne smrti – zahvaljujući poznanstvu sa nemačkim komandantom mesta, kolegom sa Die Akademie der Bildenden Kunste u Minhenu (na koju, nota bene, iako talentovaniji od Milovanovića, Hitler nije bio primljen) – garantujući životom i imovinom od okupatorskog streljanja izbavio N.N. komunističko kopile koje mu je zahvalnost uzvratilo tako što je – kad su na red došla naša, domaća streljanja – čim je pala komanda pali, prvo pripucalo u Milovanovića.
Nikada ti nećeš istražiti okolnosti koje su dovele do streljanja tvog dede, reče Stojković, sav rezigniran, ponajpre zbog lenjosti, ali i zbog (osnovane) bojazni da bi mogao iščeprkati – a zacelo bi iščeprkao – da odgovornost za smrt tvog dede pada na tvoju, a ne na Đilasovu, leševima streljanih ionako pretrpanu dušu, ja bih to umesto tebe za tili čas istražio, ali smrt mi je pred vratima, čoveče, nemam više vremena, što rekla vodeća srpska pesnikinja domaće radinosti, Maksimović Desanka (r. 1898 -1993) – izgovori Stojković i osokoljen pomišlju na skoru smrt odjuri u podrum da potraži bocu probranog vina, odakle munjevito izađe prekriven kurjucima kunadre i paučine pa nastavi gde je stao – Maksimović, dakle, Desanka koju je naš prijatelj Kangrga u poetičkom smislu krajnje precizno, nazvao Turboplačipička, a koju je u njenoj osamdeset šestoj zarez nešto godini na njeno pravo mesto u pravoj (za sada nenapisanoj ) Istoriji srpske književnosti i srpskog slikarstva XIX, XX i XXI veka- mom životnom spisu koji ću napisati posle smrti, s one strane groba, u pravo vreme i na pravom mestu – postavio, kao pesnik osrednji, ali kaustično duhoviti, Nenadić, javno je upitavši pred masom okupljenom oko stolova sa pečenjem na nekom književnom festivalu je li, baba, jel bi se ti jebala u dupe?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
