Zakuvalo se, bogme. Šarić, Cane, Knežević i megabakalin Mišković dospeli tamo gde, za razliku od političkih pomagača i seiza, nikako ne žele da se nađu – u javnost. I prezident je našao za shodno da izda kominike u kome preti novom Sabljom, istrebljenjem korupcije i ljutom borbom protiv kriminala. Stvar je jako komplikovana, ali u suštini jednostavna. Ogroman novac sumnjivog porekla (i još sumnjivije investiran) uprkos zavidnoj predostrožnosti, po prirodi stvari ne može da prođe nezapaženo u krajnje siromašnoj zemlji u čijem se glavnom gradu – jedan pogled na stvar – gradi kao u Kuvajtu. Potplati ovog, zastraši onog, kupi lojalnost ovde, pokloni „šafhauzen“ tamo, džaba posao. Stvar nekako izbije na površinu. Ne, međutim, u obliku „transparentne“ erupcije, već više onako kao gust oblak vulkanskog dima koji, za sada, uspešno prikriva prvi postulat užičke filozofske škole prema kome „tamo gde ima dima, ima i p…“
A ima p…. ko salate. Usred čitavog tog pičvajza, Jugoslav Ćosić napravi pravi potez. Pozove Medojevića u emisiju, uz dozvolu gosta uključi Caneta, šnajdera sa Uba, i izazove psihološki zemljotres jačine devet stepeni. Digla se posle kuka i motika na Jugoslava; te – da li je etički, te je li korektno, te šio mi ga Đura. Nego šta je nego etički. Pričajte vi gospodo šta hoćete, a ko bude uhvaćen u laži, neka sam snosi posledice. Problem je, međutim, ovde malo dublji. Prema postulatima burazerskog pluralizma i zulu demokratije hvatanja braće u laži nije ni etički, ni demokratski. Da sve bude složenije, izgleda da je šnajder u laži uhvatio i imperiju laži samu, Večernje novosti. (Za mlađe naraštaje: to su one novine koje su kao dokaz nasilja nad Srbima objavila fotografiju umetničke slike iz XIX veka.) Opet puste pare. Opet muljavine. Opet trange-frange. I – konačno – menadžment Novosti počinje da traži pribežište u patriotizmu. Dima kol’ko hoćeš. Novostari čitavu stvar postavljaju ovako: „Sile mraka i globalizacije zaverile su se da unište Novosti, poslednji bastion srpstva i čekićstva. Prljavi zapadni novac traži načina da podrije i poslednju srpsku etičku kulu svetilju.“ Da bi teza dobila na snazi, hitno se organizuje anketa, gotovo referendum među patriotskom inteligencijom koja je – razume se – jedinstvena i složna u stavu: Novosti ne smeju pasti. Eto ti, na kraju, Ćosićevog prezimenjaka koji posle silne palamudnjave o tome „kako se zaricao da više nikada neće reagovati, ali nije dosledan, pa mora“. Opet napisao sitno pismo i objasnio pučanstvu da Novosti nipošto ne smeju pasti u ruke svetskog imperijalizma. (Nego, primećujete li vi da se Prezimenjak u poslednje vreme hiperaktivno angažuje u kojekakvim privatizacijama.) Kad, ne lezi vraže. Ćosić, ne Prezimenjak, onaj drugi, u nedelju veče iznese podatak da su Novosti poodavno u većinskom vlasništvu stranog, antisrpskog kapitala. Šeset dva odsto, bato. Nadam se da je prezident u toku. A nadam se i da zna da je politička moć koja ne uspostavi kontrolu nad tokovima novca samo p…. dim i ništa više. Što bi rekao Arsen Dedić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
