Početak bune na dahije (3)

Iako je Proviđenje, dovodeći ga pred tekiju mevlevija, imalo druge namere, magija trgovine, prefinena umetnost cenjkanja, snažni mirisi, prijatna opipljivost i zamršenost puteva robe, sve je to zauvek opčinilo gospodara Gvozdena. A trgovina i novac su mu baš išli od ruke. Još nije ni ime bio stekao, a već mu je bila poverena kesa sa bakrenjacima. Svaki novčić ili kakva druga sitnica izgubljeni u Užicu, nepogrešivo bi se nalazili na njegovom putu. Kad god bi Uzun sišao u čaršiju, bilo poslom, bilo da sluša pripovesti putujućih pripovedača iz Anadolije, vraćao se sa ponekim bakrenjakom, zlatnim prstenom ili minđušom koje je skrivao u skrovištu izdubljenom u zidu tekije. Šejh Harun Kibrisi, kome sve to nije promicalo, bio je uveren da je činjenica da se Uzun pojavio niotkuda, bez imena i prošlosti, nedvosmislen znak posebne Alahove naklonosti. Ali isto tako je znao da su Alahovi izabranici meta najotrovnijih Šejtanovih strela. Da bi odvratio štićenika od varljivih mamaca sveta poroka i strasti, šejh Harun Kibrisi je odlučio da Uzunu pokaže sat. Jednog jutra, posle sabah namaza, pozvao ga je u svoju sobu, otvorio kovčeg od sandalovog drveta prepun kalema, astrolaba, busola, magnetnih igala – čitavog jednog mnoštva instrumenata nejasne namene – i otuda izvadio masivni džepni sat. Polako je navio mehanizam, najpre sâm oslušnuo otkucaje, a onda sat prislonio na Uzunovo uho. „Sat ko sat, ali jedva sam posle došao sebi“, poverio se mnogo kasnije gospodar Gvozden proti Mateji Nenadoviću. „Mora da je to bila neka arapska mađija. Potpuno sam se ukočio. Nisam mogao da dišem. Na trenutak sam mislio da sam umro. Možda sam i bio umro. Ko zna?“ Prota Mateja se složio da je to svakako bila neka arapska mađija. Ali u to doba već nepovratno natopljen otrovom svih sedam smrtnih grehova, gospodar Gvozden nije bio u stanju da se verno priseti tajanstva koje mu se ukazalo kada je, ugledavši sat, shvatio da vreme zaista prolazi. Šok izazvan pravilnim otkucavanjem satnog mehanizma, suočio je Uzuna sa misterijom, toliko očiglednom da su svi uvereni da je znaju, ali tako dobro sakrivenom da je otkrivaju samo retki: da se pred onim ko zaista, svim bićem, shvati da vreme ističe, otvaraju vrata večnosti. Možda je to mistično iskustvo bilo razlog kasnijeg večitog gospodar Gvozdenovog nemira i nezadovoljstva; jer, ma koliko blaga sticao, ma šta postigao, ma gde se obreo, uvek mu je nedostajalo nešto nepoznato, nešto još nejasnije i neuhvatljivije od prvih deset godina njegovog života.

Zbog odmora Svetislava Basare, umesto kolumne Famozno, ekskluzivno objavljujemo delove iz njegovog novog romana „Početak bune na dahije“, koji će izaći na jesen.