Pomoćnik Krstitelja

Krenimo od početka. Nakon SFRJotovog ateističkog perioda, tokom koga su Srblji religiju listom smatrali opijumom za narod, a sveštena lica za baksuze, nastupile su devedesete, doba nacionalnog preporoda i povratka zlatnom pravoslavlju, „srpskog stila“, naravno. Čega sve tu nije bilo, valjda se i sami sećate, a ako ste zaboravili, ne vredi podsećati – u nedeljnom tiražu Danasa ne bi bile dovoljno karaktera – pa zato idemo dalje.

Podizanje crkava-zadužbina – koje su diljem Srbije nicale kao pečurke posle kiše, a uglavnom zvrjale prazne – beše ušlo u veliku modu među srpskim domaćinima i novopečenim biznismenima, a SPC, kojoj je naglo krenulo u životu – pod sloganom samo nek se Srbi slože, umnože i obože, pa kud puklo da puklo – ktitorima nije gledala u zube.

Javnost je Batu Gašića posle one aluzije na felacio uzela, što no se kaže, na zub, pa mu sad meri svako sitno crevce, ali nije bivši militarni popečitelj jedini novoelitista koji se dao živopisati u društvu svetitelja. Daleko od toga. Tušta ih je i tma. Nagledao sam se ja na krstarenjima po zemlji Srbiji svakakvih tragikomičnih, pa i lakrdijaških mazarija po crkvenim zidovima, ali se nisam odavao nekom naročitom ibrećenju, jer tu po sredi zapravo nije bilo nikakvo namerno svetogrđe, nego neukost, pretencioznost i skorojevićki duh, a znamo da smo mi, Adamovi potomci, uz časne izuzetke, itekako skloni svemu nabrojanom.

Ono, fakat, Bata Gašić je zapucao malo previsoko. Jovan Krstitelj se u Novom Zavetu ne spominje često, dostupno nam je samo nekoliko njegovih rečenica, ali je njegova tajanstvena uloga u domostroju spasenja sveta ogromna, jer da nije tako, ne bi ga Gospod nazvao „najvećim rođenim od žena“. Bog je smatrao da su nam ti oskudni podaci dovoljni, a mi ni njih – izgleda – nismo dobro utuvili.

Sad, što rekla Milka Babovič, sledi estetski dojam. Šta, dakle, kažem? Kakav mi je utisak. Nemam uvida u celinu kompozicije – novinčine su prenele samo podobija Svetog Jovana Krstitelja, Bate Gašića (sa zadužbinom u ruci) i još jednog nepoznatog mi dilbera – ali imam određena zakeranja. Jovan Krstitelj, recimo, odeven, kako i dolikuje u odeždu od životinjske kože, a Bata – iako ogrnut nekim lila plaštom – u picansko političarsko odelo, dal armanijevo, dal bososovo, dal čerutijevo, ne zna se. Gledam tako novinsku reprodukciju freske i pade mi na pamet da bi se mazarija mirne duše mogla nazvati – ako ne baš Pajtaš, a ono Pomoćnik Jovana Krstitelja.