Pouke krimića

Može biti da je paranoja, ali nešto podozrevam da se policija ne trudi nešto naročito. Ipak je to Teofil Pančić, neko ko piše „protiv našeg identiteta“, kako u huligansku odbranu navedoše anonimni komentatori na internet izdanjima beogradskih tabloida.

Upravo sam te muke sa identitetom imao na umu kada sam prezidentu uljudno preporučio da se tim pitanjima pozabavi kada se vrati svojoj profesiji. Talas, naime huliganstva i uličnog nasilja – kakvog nije bilo, bar ne u ovom obliku, za Miloševićevog vakta – pokrenut je tokom vladavina Vojislava Koštunice. Čak ni njemu ne pripisujem nameru da pokrene lavinu nasilja. Ali bi političari i javne ličnosti uopšte morali da znaju da destruktivnost neodgovorne populističke propagande i još neodgovornijih javnih reči, spuštajući se niz stranice društvene piramide, postaju sve destruktivnije. Pa tako, na piramidinom vrhu, nenasilni ispaljivači parola i promoteri sami zarađuju plate radeći svoj posao manipulacije. Ali među nižim slojevima, po siromašnim predgrađima, njihove se reči provode u delo. Pa dobro, Koštunica je sada u ad actima! Zašto, onda, ova vlada i prezident nisu preduzeli ništa u pravcu promene kulturnog koda? To što je donekle upristojena i pacifikovana skupština, uopšte ne znači da su upristojeni i pacifikovani glasači. Ako se dobro sećam, prezident je natuknuo nešto o redefinisanju patriotizma. Tu ga zdušno podržavam. Patriotizam, doista, treba da bude davanje i doprinos otadžbini, a ne uzimanje i parazitiranje na otadžbinskoj grbači, još manje korišćenje otadžbine kao zaklona za svakakva nepočinstva. Takođe ništa nije urađeno na usađivanju svesti – bilo to lepom rečju, bilo pendrekom – da demokratska društva počivaju na harmoniji i uzajamnoj toleranciji različitosti. Čim favorizuješ neki partikularizam – histerični verbalni patriotizam i proizilazeće huliganstvo, recimo – eto ti nestabilnosti u državi i društvu. Nacionalno jedinstvo, fantom srbijanskih političara, može se zasnovati samo na pomenutom jedinstvu u toleranciji, nipošto na psihotičnom ujedinjavanju u neartikulisanim i sumanutim svetonazorima naših profesionalnih turbopatriota. Sve ovo dobro zna i prezident. Mogao bi u tom smislu, recimo, da ode na RTS i da u razgovoru sa voditeljem objasni naciji prednost usvajanja demokratskih pravila. A mogao bi i da se kod svog pajtaša Dačića raspita šta bi sa „Slučajem Pančić“.