Pravila lepog ponašanja

 Naučilo to na bazen. Na površini sve cakum-pakum, a ispod površine – to samo podvodne kamere znaju. Noga u jaja, to ti je u vaterpolu ko dobar dan. I – šta da vam pričam – kako u bazenskom, tako i u političkom životu, Šapić, izgleda, baš ne može bez niskih udaraca. Ovoga puta se ostrvio na popečiteljku ovdašnju, Zoranu Mihajlović. Stavljao neke primedbe na damin fizički izgled. Davao savete za teretanu. Iz svega toga se izrodio poveliki škandal. Ono fakat, nije bilo politički (i rodno) korektno, ali rekao bih da je ovih dana bilo mnogo većih škandala, pa nikom ništa. Lepo ja rekoh pre – kad ono bi – Tviter će dokrajčiti Srbiju, već dobrano načetu zastarelijim tehnologijama.

Možda nije u redu da se ja ovako mator izjašnjavam o fizičkim izgledima naših političarki, ali kad se već povela rasprava, zašto se koji Crven Ban i ja ne bih uključio u polemiku. Nije isključeno da je moj ukus donekle zastareo, ali saglasno mom ukusu, ministarki baš ništa ne fali. Mlada dama može biti nije najzadovoljnija figurom, želi da poradi na autluku, ali koja to dama – mlada ili od one druge sorte, ne pomenula se – ne želi. Težnja ka savršenstvu je ugrađena u ljudsku prirodu. Kamo sreće da i ja – koji sam vrlo daleko od ideje mlade dame – potpadnem pod uticaj te težnje. Kad bih skinuo deset kila, deset bih puta imao manje problema sa diskus hernijom, s kojom se već svima na glavu popeh. Zašto ih onda ne skinem? Eh, zašto. Nisam više mlada dama, ako razumete šta hoću da kažem. Nemam motivaciju!

Vidim da se i moja druga, Biljana Srbljanović, iskrlještila na Šapića. Ženska solidarnost. Ama ima tu i političkih natruha. Vaistinu je na mestu Srbljanovićkino pitanje – ima li DS prečih opozicionih poslova od uvaljivanja džulovskih dubara političkim protivnicama. Da sam recimo ja opozicija – što si nipošto ne bi preporučio – znao bih šta mi je činiti? Materijala koliko hoćeš. Ali ne može to da stane u format Tvitera. Moralo bi malo da se poradi, da se kaže – šta bismo to mi, DS, da smo, počem, na mestu vlasti, uradili za dobrobit naše zemlje na čelu sa avionom zvanim Novak Đoković. Da su znali šta da urade, tako kontam, ostali bi na vlasti. Koliko vidim, opet bi da se na vlast vrate. Čak i razumem njihove pobude, ali su mi sredstva malo nerazumljiva. Jeste da je naša politička scena rođena sestra estradnoj, ali svaka scena ima svoja zakonopravila. Estradi je svojstveno da pičvajze pravi, politika bi – bar načelno – pičvajze trebalo da sprečava. Možda ne bi bilo loše da dve dominantne srpske scene zamene mesta? Možda bi nam konačno krenulo. A svakako bi bilo zanimljivije.