Iako ne znam baš tačno zašto, danima pratim „Blicov“ izbor ličnosti za neku imaginarnu vladu Srbije. Većinu fiktivnih ministara znam, neke i lično i, znate šta – rekao bih da je „Blic“ sastavio mnogo bolji Praviteljstvujušči sovjet od ovog postojećeg, a i onog pre ovog.
Uopšte ne sumnjam da bi „Blicova“ vlada ostvarila veoma dobre rezultate. Samo što taj film nećemo gledati. Sve kada bi se na papiru sastavio još kompetentniji kabinet od ovog „Blicovog“ (što nije nemoguće, famu o nedostatku sposobnih ljudi šire notorni nesposobnjakovići), nikada ti popečitelji ne bi preuzeli takozvane portfelje. Efikasna vlada je u Srbiji nemoguća iz prostog razloga što za tako nešto ne postoji famozna „politička volja“. Još famoznijoj političkoj eliti Srbije efikasna vlada naprosto ne odgovara.
Evo zašto. Efikasna vlada bi, pretpostavljam, srazmerno brzo popravila mnoge stvari, pokrenula bi ekonomiju, unela dinamiku u gotovo zamrlo društvo, što bi samo po sebi uzdrmalo temelje državnog ustrojstva zasnovanog na bedi, haosu i murdarluku. Ogromnoj većini građana bi vrlo brzo postalo jasno da takozvani vodeći političari uglavnom mlate praznu slamu i pričaju prazne priče, a to bi značilo kraj mnogih udobnih karijera. Ne bi to, konačno, bilo lepo ni prema rodonačelniku srpske politike, Jego Sijatelstvu (ne Borisu, nego Milošu) koji je, izgleda za vjaki vjakov, trasirao tehnologiju ovdašnje vladavine. To što Kodža Boris ne nosi turban i što njegov naslednik na Andrićevom vencu neće neposlušnike tući topuzom, nikoga ne bi trebalo da zavara. Malo se toga promenilo od Miloševih vremena.
I svetli je knjaz, naime, imao neku vrstu vlade, nije sve mogao sam, mada je to žarko želeo, ali duh modernizacije beše stigao i u Srbijicu, pa je, da tako kažemo, vaspostavio neku vrstu popečiteljstva. Na bajagi odgovorna mesta najradije je postavljao svoje najbliže srodnike i ljude od poverenja, ali ti svati nisu imali neku naročitu autonomiju u svojim resorima. Mogli su, istina, da potkradaju narod po svojim nahijama, ali ne previše i ne u svim okolnostima. Čim bi se neki hadžija malo uskurčio, bivao je pozivan u Kragujevac i stavljan na muke. Poneki bi omastio i konopac obešen o legendarnu krušku pred konakom. Zbog toga je, vele istorici, u Miloševoj Srbiji vladao zavidan red i mir. S vremenom i pod pritiscima Kodža je pristao i na ustav (koji doduše nije imao preambulu) ali na koji se obazirao taman onoliko koliko i njegovi naslednici. U međuvremenu, vešanja i batinanja su ukinuta (takođe pod spoljnim pritiscima), prestonica je premeštena u Beograd. Ali je sve drugo izgleda ostalo isto.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
