Šta ja mislim? Kako će US presuditi? Da li će biti referenduma? Pojma nemam? Iskustvo me uči da se Srbija između dva zla redovno opredeli za ono veće, ali – s druge strane – ima i nekih tendencija koje me navraćaju na optimizam. Kome, odavno, bar u politici nisam sklon. No, dobro, za slučaj da se referendum ipak održi, sad ću da vas huškam da zaokružite odgovor koji podržava Overlordove, Underlordove i džumhurbaškanove napore za normalizaciju odnosa između Serbije u njene južne pokrajine.

Sad ću da vam kažem i zašto. Zato što drugih rešenja nema. Ja recimo nemam ništa protiv toga da Sahibija na čelu svojih patetičnih hajduka (makar i simbolično) povrati suverenitet nad Kosovom, ali je to, da kažemo, nemoguća misija. Ono što mene u svom tom zamešateljstvu jezivo nervira jeste bezgranično licemerje kosovobranitelja. Svi oni savršeno dobro znaju da od tog posla nema ništa, ali istrajavaju na braniku Kosova. U krugu beogradske dvojke, naravno. Hoćete li da vam kažem zašto to čine? Hoćete. Onda slušajte! Osim što su pronosnirani politički pokvarenjaci, kosovobranitelji su i teški nesposobnjakovići. To je, dame i gospodo, svet lišen bilo kakve ideje o tome kako zaustaviti četvrtvekovni sunovrat ove zemlje, pa da bi to zabašurili, a ipak ostali u opticaju, pribegavaju inkantacijama izanđalih patriotskih mantri. Ta gospoda ne samo da nemaju plan kako vratiti Kosovo, njima je ovakvo – ni tamo ni ovamo – Kosovo pravi kec na desetku. U ambijentu sveopšte sluđenosti, kosovobraniteljska priča još uvek donosi znatan politički i finansijski kapital. U tom smislu, rečenoj gospodi treba se obratiti ovako: OK! Svi ćemo vas podržati u patriotskim naporima za reintegraciju Kosova, ali pokažite nam plan. Molim? Nemate ga trenutno? Radite na njemu. Marš, more, u 3LPM.