Prevrtljivost

Nije nam Depardje time zabio nož u leđa. Naprotiv! Ako je verovati tabloidnim novičinama, to nam je svima bilo veoma drago. Sve što je dobro za Rusiju, još bolje je za nas; kako god da Rusija postupi, uvek je u pravu, a mi još više. Sada srpski domaćini, okupljeni pored lampeka, mogu ladno da prošire onu samoohrabrujuću izreku koja će ubuduće glasiti: Nas, Rusa i Depradjea dvesta miliona! Nije tu kraj priči. Široke slovenske duše iz republike Mordovije (za koju, da budem iskren, nikada nisam čuo niti znam da li je uopšte naseljena Slovenskim življem) momentalno je velikom glumcu ponudila mesto ministra kulture. Koje je rečeni, skroman kakvim ga je Bog načinio, najučtivije odbio. Što je samo još jedan dokaz da od njega nikada neće biti pravi Rus, a još manje Srbin.

Pretpostavljam da je na vest o rusifikaciji Depardjea u našem državnom vrhu zavladala teška depresija. Kako to nama nije palo na pamet, mora da su se pitale naše istorijske ličnosti. Lepo smo ga mogli namamiti u Beograd, ponuditi mu besplatan spahiliku i poresku stopu od 00,03 odsto – kontali su, pretpostavljam naši velikani – onda ga nagovoriti da ne prizna Kosovo i tako zadati težak udarac Francuskoj, EU, trulom zapadu uopšte. A Rusiju time ne bismo oštetili jer matuška ima sijaset glumaca Depardjeovog ranga. I gabarita.

E, onda nam je, dame i gospodo, Žerar Deprdje zabio nož u leđa. Iz Moskve je zapucao pravo u Podgoricu, na sretenje sa Milom Đukanovićem, što su naši tabloidi doživeli kao čin veleizdaje. Malo mu bio ruski pasoš, nego se polakomio i na crnogorski, koji u stvari i nije pasoš u pravom smislu te reči! I ne samo da se polakomio na pasoš, nego je sa Milom napravio neke dogovore. I ne samo da je napravio dogovore, nego je uvredio Mordoviju. Tamo odbio da bude ministar kulture, a onamo, namo, prihvatio akreditaciju za ambasadora crnogorske kulture u belom svetu. Zadnja vremena.