Promena dlake

„Srbija“, rekao, „neće reći nijedno NE u eventualnim pregovorima s kosovskim Albancima, osim decidiranog NE „jednostranom proglašavanju nezavisnosti“. To svakako treba pohvaliti. Ali moramo se zapitati: da li je bila potrebna i da li je imala smisla dvoipogodišnja histerija? Svejedno što je alakanje bilo namenjeno domaćoj javnosti, u međunarodnoj zajednici ono je pročitano kao nešto miroljubiviji nastavak Miloševićevog džihada protiv realnosti i – koliko se ja razumem u materiju – dodatno pogoršalo ionako očajnu srpsku poziciju.

Istini za volju, pravi kreator nacionalne histerije i masovne psihoze bio je Čitluk sahibija, a Boris je Tadić (u čijem se kabinetu krojila nova politika) kao što znamo čovek skromne smelosti. Umesto da novoj vladi naloži da onoga momenta kada zasedne u pustolinu u Nemanjinoj i domaćoj i stranoj javnosti kaže ono što je sada rekao Jeremić, bilo bi to mnogo bolje, on je, pun skrupula, demilitarizovao Sahibijinu politiku, ali zadržao retoriku. Dobro, zaustavio je kaubojske prepade na vozove i desante na trafike; posle presude MSP nijedan izlog nije razbijen. Generalno, međutim, ništa se nije promenilo. Politički sistem je ostao paralizovan. A ta paraliza je prouzrokovala mnoge kobne zastoje u svim domenima pod kontrolom politike. Što će reči – u svemu.

Nisam ja baš siguran da nagla promena dlake kod stanara Andrićevog venca nema nikakve veze sa nekim tajnim zavrtanjem ruku, o čemu – uprkos „našem pravu da znamo sve“ – mi obični smrtnici naravno nismo obavešteni. Bilo kako bilo, novi tonovi sa istog venca ulivaju izvesnu dozu optimizma. Pre svega: da se nastavilo sa psihotično-manijakalnim pristupom kosovskom problemu, ne samo da kosovski problem ne bi bio rešen – i ovako je pitanje šta će od svega toga biti – nego bismo usled permanentnog slabljenja države i ekonomije došli u situaciju somalizacije Srbije. Valjda je i prezident na onom neveselom skupu u Domu Narodne skupštine video da je sve otišlo u 3LPM, pa je odlučio da okrene ćurak naopako i da – ako već nema kontrolu nad Kosovom – uspostavi kontrolu nad Srbijom. Za novi početak, ne bi bilo loše da krojački salon srpske politike izmesti iz svog kabineta na pogodniju lokaciju: skupštinu recimo. Ako se tamo bude pojavljivao ćešće i ako odlučnije bude kresao u brk Sahibijinim mudžahedinima, možda ćemo i izbeći da Vuk promeni dlaku, a da ćud ostane ista.