Promena ploče

Očekivalo bi se da Mile razveze još jednu tugovanku – izgleda da je to očekivala i autorka intervjua – ali Dodik je neočekivano okrenuo list i otpevao sasvim novu pesmu. Moram priznati da me je prijatno iznenadila Dodikova trezvenost. Srbija se, veli otprilike Dodik, nepotrebno iscrpljuje u odbrani neodbranjivog; ispravno, nadalje, uviđa da se tu u stvari ne radi toliko o problemu sa Kosovom koliko o problemu sa međunarodnom zajednicom, o odsustvu elementarne geopolitičke orijentacije i zapostavljanju realnosti. Mile Dodik odlazi i korak dalje i razložno tvrdi da povratak Kosova pod beogradsku jurisdikciju ne bi doneo nikakvog dobra Srbiji. Zahvaljujući disciplinovanosti albanskih birača, Albanci bi u hipotetičnoj celovitoj Srbiji mogli lako postati najveća politička sila. Mogli bi bitno uticati na donošenje zakona. U najpovoljnijoj varijanti za nacionaliste, Albanac bi bio ili premijer ili predsednik. Zahvaljujući superiornijem natalitetu, u nekoj maglovitoj budućnosti, mogli bi postati i većina.

E sad. One dve škole mišljenja se i po ovom pitanju razlikuju. Jedna drži da Mile Dodik ,,u dogovoru“ sa Tadićem, pušta probne balone. U korist te hipoteze navodi se da nije slučajno što je intervju objavljen u „Novostima“. Ako tamo prođe – prošlo je. Nisam imao strpljenja da čitam komentare na sajtu „Novosti“, pa ne znam kako je stvar prošla, ali za svaki slučaj, ne bih Miletu savetovao da se vozi autobusom 83. Druga škola, ona večernja, smatra da je Dodik otvorio srce, da je to lična ispovest, i da sve to nema nikakve veze sa srbijanskom vrhuškom. Ja, da pravo kažem, ne znam šta da mislim. Jeste da je u Beogradu kosovska kurčevitost drastično opada, a za očekivati je da će – ako Jeremićeva Rezolucija ne prođe na Skupštini UN – spasti na još niže grane. Isto tako nisam siguran da bi Dodik govorio stvari koje se ne bi dopale njegovom drugu, Tadiću. Bilo kako bilo, Dodik nije, bar ne javno, proglašen izdajnikom, pa ako to uskoro i ne bude, onda se nešto ipak pomerilo.

Šta bih ja rekao „Novostima“ da sam ja bio Mile Dodik? Evo šta bih: Da bi se uopšte stekao uvid u dimenzije kosovskog problema i da bi se na osnovu tog uvida mogla kreirati funkcionalna politika, najpre je potrebno postići stabilnost u ostatku Srbije i demokratskim sredstvima marginalizovati salonske ratnike i kafanske mudžahedine zaraćene sa celim zapadnim svetom. Stanje tinjajuće histerije i lažnopatriotske psihotičnosti, zavedeno posle Koštuničinog mitinga, jošuvek je veoma snažno i jošuvek onemogućava konsolidaciju srpskog društva. Ovako razdešeni i razulareni, sa potrošenim petooktobarskim ugledom, sigurno nećemo ništa postići.