Prolete nedelja, dame i gospodo, dovuče se i subota. I gde smo bili? Na prvi pogled – nigde. Šta smo radili? Na prvi pogled – ništa. Ali, rekosmo već, samo na prvi pogled. U proteklih sedam dana (možda malo više) prošli smo kroz briselski pakao, pa smo se, razočarani situacijom u paklu, vratili u, takođe paklene, devedesete, da bismo se ponovo osokoljeni još jednom presaludumili i seli za pregovarački astal. Šta će iz svega toga izaći – to samo Bog zna.
Tači je načisto pohasio? Traži nemoguće: da ne ometamo prijem Kosova u UN. Shoku Hašim, cenjeni publikume, kuca na pogrešna vrata. Sve da mu svi mi, na čelu sa “državnim vrhom”, i pripomognemo na tom putu, tamo ga čeka nesavladiva prepreka – dunjalukbaškan Jeremić. A dok je on tamo – a mogao bi se taj boravak odužiti – neće mu ga, majci, Tači videti Ist River.
Pre neki dan naleteh na neku TV pričaonicu u kojoj su gostovali standardni Vukadinović, Marko Blagojević i Jovo Bakić. Uglavnom su to bile uobičajene varijacije na temu Kosova, osim rečenice Jove Bakića koja zavređuje pažnju. “Kosovo nije preteški problem Srbije od juče”, tako je otprilike rekao Bakić, “niti od devedesete, niti od osamdesete, niti od šezdeset i osme. Kosovo je nerešivi problem Srbije još od hiljadu devetsto dvanaeste.” Stvar upravo tako stoji, cenjeni publikume.
Od oslobođenja naovamo, izuzimajući prostorije žandarmerijskih, milicijskih i policijskih stanica, država Srbija u svim njenim alotropskim modifikacijama nikada nije kontrolisala ni pedalj kosovske teritorije. Brzo je to predratnoj državi Srbiji postalo jasno, pa je isto tako – brzo – posle neuspelog eksperimenta sa humanim preseljenjem Albanaca u Tursku – suštinski digla ruke od “svete zemlje”. Zabarikadirala se država Srbija u policajne stanice i kasarne i – čekala čudo, to jest dan kada će Albanci masovno preći u srpstvo i pravoslavstvo. Što se, naravno, nije dogodilo. Ali se na kraju ipak dogodilo čudo, samo suprotno očekivanom.
Tako to biva, dame i gospodo, kada se državna politika zasnuje na guslarskim pesmama, a ne na proceni sopstvenih snaga i mogućnosti. Sve se dodatno komplikuje kada guslarske pesme modernizuje takozvana elita pa sklepa lažni mit i počne da raspiruje resantimane o strašnom porazu koje je srpstvo doživelo na Kosovu polju. Što je, uzgred rečeno, čista laž. Rezultat je, današnjom terminologijom rečeno, bio klasični remi. Kao što je čista laž da je tog dana propala srpska država. Nije, more. Još je onoliko potrajala. Danas je mnogo bliža propasti nego 1389.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
