Doguzeljasmo nekako do vikenda. Budući da je Sajam knjiga u toku, samorazumljivo je da će današnja kolumna biti posvećena takozvanim književnim i sajamskim temama. Pa da krenemo od početka. Od Đoleta Vukadinovića, političke zvezde u usponu, za koga je ovaj sajam bio ostvarenje dva njegova velika vlažna sna. San prvi. Nakon plejade prononsiranih izdajnika, jubilarni sajam je – i to bez žrtava u ljudstvu i materijalu – konačno otvorio jedan Srbin sa dna kace, a san drugi, ne manje, možda i više važan – počasni gost sajma bila je Rusija. Koja, kako stvari teku, vrlo brzo može postati i domaćin. Znate valjda šta hoću da kažem.
I – kakvi su mi utisci? Vrlo dobri. Onoliko se krajem prošlog veka velepalamudilo o „kraju književnosti“, a ispade da je sve drugo dibidus propalo – uključujući i proroke kraja „pisane reči“ – a da književnosti još uvek sasvim solidno ide. Ne dajte se zavarati naricanjima izdavača koji izaglasa oplakuju „žalosni položaj knjige“. To je sa jedne strane deo rituala, a sa druge strategija vaćarenja, što im, na kraju krajeva, ne treba ni zameriti. Mi smo kultura samosažaljenja, vaćarenja i kukumavčenja u politici, pa zašto ne bi bili i u izdavaštvu. Na tu temu – toliko.
Ono, fakat, para za artiju i štampu više nema onoliko koliko ih je vaktile bilo, ali ta je činjenica – pisao sam o tome u prošlim sajamskim hronikama – samo doprinela kvalitetu takozvane produkcije. Malo će se koji izdavač danas upustiti u štampanje velepalamudnih sočinjenija svojih literarnih snaja, šurnjaja, jetrva i simpatija. Što ne znači da književnoj gluposti loše ide, ali je, čini mi se, svedena na razumnu meru; na taman onoliko koliko je potrebno da bi dobre knjige bile primetnije. Što, opet, ne znači da će dobre knjige biti masovno čitane. Ali šta da se radi? Ovaj svijet je tirjan tirjaninu, a kamoli Sajmu knjiga.
A šta moja malenkost izdvaja iz sajamskog obilja? Šta preporučuje za čtenije? Šta je po meni must read? Kao svaki Cigo i ja ću hvaliti moje konje, to jest knjige koje sam uredio u „Književnom glasniku“. Pohvalio bih i još nekoliko drugih, ali još ih nisam pročitao, nema smisla da prejudiciram, iako bezbeli ne bih pogrešio. Dakle ovako: ukoliko su do danas izašle iz štampe (Jelena, pritisni der štampare) obavezno pročitajte „Ogled o načelu razvoja stanovništva“ Tomasa Maltusa. Neće vam biti lakše na srcu ako ga pročitate – to ne mogu obećati – ali će vam aktuelna belosvetska konfuzija biti nešto jasnija, a pogotovo će vam biti jasnije koliko su stvarni problemi ovog sveta odgurnuti u zapećak i zamenjeni levičarsko-desničarskim proseravanjima. Druga preporuka – „Sumračno svanuće“, razgovor Pola Virilioa i Silvera Lotringera. Zašto baš ta knjiga? Zato što vam – kad je pročitate – ponovo ništa neće biti jasno i zato što ćete shvatiti (pozor, neprejebivci) da vam ništa nije jasno zato što ste poverovali dilberima koji su vas slagali da će vam sve biti jasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
