Šara, Mara

Sada je stvar isplivala na površinu. Pretpostavljam zato što se stekla „politička volja“. Nego, da ne dužim. V čjom, dakle, djelo? Vodeći beogradski tabloid, takoreći organ Vlade Srbije, takođe blizak dobro obaveštenim izvorima (a često i obavešteniji), doneo je vest da je obaveštajna služba „jedne zemlje iz okruženja“ u potaji snimila razgovor između rečenog Šarića i osumnjičenog NN popečitelja. Ta žutara se inače uopšte ne usteže da na poternicama koje gotovo svakodnevno raspisuje pomene puno ime i prezime optuženika (za sada, istina, bez onoga „živ ili mrtav“), pa me živo kopka zašto li se uzdržala od imenovanja Šarićevog sagovornika, popečitelja. Tim pre što je objavila kompletan transkript razgovora.

Neće biti da služba „jedne zemlje iz okruženja“ ne zna s kim je to Šarić pričao o krajnje sumnjivim rabotama, a čisto sumnjam i u to da svoja saznanja nije podelila sa našom službom. Ako recimo i popušimo hipotezu da je strana služba Šarića prisluškivala naveliko, pa joj se omaklo da „uhvati“ i inkriminisani razgovor, teško je poverovati da se nije raspitala ko je bio s druge strane žice. Ja bih, cenjeni publikume, paranoičan kakav sam, rekao da je popečiteljev identitet dobro poznat „organima gonjenja“, ali da se organi ustručavaju da nam ga saopšte jer nisu sigurni postoji li za to „politička volja“.

To je već drugo pitanje! Dačić se – i kao čovek i kao policajni ministar – zdravo potresao čuvši da mu se neki kolega (možda i pajtaš) domunđavao sa narko-bosom. Takvog ću – vrisnuo je Ivica – momentalno uhapsiti. To tako – ibretio se Dačić – ne može. Zbog takvih stvari – ciktao je u pravednom gnevu – padaju vlade. Šta, padaju – ispravio se – takvu vladu treba džumle uhapsiti. U tome ga podržavam. A podržao bi i legendarni predsednik Opštine Požega Dabić. Apsi Dačiću, naći će se već nekom nešto.