Seča crvenih banova

Štaviše, na momenat mi se pričinilo da joj je laknulo. Učinilo mi se, takođe, da po ko zna koji put gledam reprizu srpskog igrokaza o čobančetu koje se naljutilo na selo pa odseklo Crven Bančić. Nije to bio kraj mojim pričinama. Prividelo mi se, takođe, da je i selo krenulo čobančetovim stopama i da se i ono kastriralo. Pre približno dvesta godina imali smo seču knezova, a danas imamo masovnu seču demokratskih Crvenih Banova. Narednih dana ćemo, pretpostavljam, saznati ko se od demokratskostranačkih velmoža priklonio Tadiću a ko je ostao veran Đilasu, Draganu, da ne bude zabune, ne Milovanu.

Ima li kakvog naravoučenija? Ima još kako! Već nakon pretprošlogodišnjeg (prilično tesnog) poraza od narodnjaka, neke demokratske stvari behu izašle na videlo, a sada su se dibidus razgolitile. Pokazalo se, čestnejši publikume, da smo mi jedno duboko poremećeno, rasklimatano i razdešeno društvo (uzroci takvog stanja stvari, treba reći, sežu daleki u prošlost) i da je iluzorna svaka nada da bi u takvom ambijentu mogla nastati nekakva efikasna politika. Svi mi to dobro znamo, ni dupetom ni repom ne mrdamo, a opet, uvek se iznova iščuđavamo i ibretimo kada iz te posvemašnje razdešenosti nahrupi neki ôtiraninö. Nemojmo se zajebavati, dame i gospodo. Bacimo ovlašan pogled na istoriju, pa ćemo se uveriti da je u Srbiji oduvek tako bilo. S tim što se (takoreći nedavno) prestalo sa slanjem usoljenih glava zbačenih srpskih svemoćnika na adresu Visoke Porte. To uopšte nije dobro, ali je to tako i sve se to tako pravilno ponavlja da vaistinu ne vidim razlog za sveopšti i levi i desni dert & ibret. Vidim, doduše, jak razlog za društvenu akciju, ali to se babi samo prisnivalo?

Kada to nismo imali „tiranina“ i kog tog „tiranina“ – osim Tita kome nismo bili dorasli – nismo nabili na ovakav ili onakav kolac, da bismo sada naricali nad Overlordovom diktaturom? Nismo li naricali i nad Tadićevom diktaturom? Nije li u točkove njegove revolucije ubačeno tačno onoliko belih listića koliko je Tomi i Overlordu bilo potrebno za ôviše nego ubedljivu pobeduö. Smučio mi se odavno srpski senat, ali mi se, da budem iskren, smučio i srpski narod. Upamtite šta vam kažu uncle-Bas i njegov debeli vuk: drkadžije, prevrtljivci, mutikaše, lenjivci, seratori, elebaci i njima slični ne zaslužuju ništa bolje. Pomirite se s tim. A ako zbog srpskog inata nećete, s tim će vas pomiriti sila inercije. I biće dibidus u pravu.