SFRSirija

Amerika je, naime, ponovo odlučila da ognjem i mačem zavede red. Ovoga puta na redu je Sirija, autoritarna zemlja koju razdiru neredi i masovna nepočinstva, ali duboko sam ubeđen da bi i Americi i ostatku sveta bilo najpametnije da Siriji prepusti da se sa svojim problemima izbori kako zna i ume. U tom uverenju me podržava, između ostalog, i odluka parlamenta Velike Britanije da se rečena velika sila ne umeša u sukob. Vide u Londonu šta se iza brda valja, iskusni su to svati. Još im je sveže sećanje na Irak. A još su u Avganistanu.

Iz istorije se, fakat, niko ničemu nije naučio. A pogotovo ne iz najnovije. Ja sam, ne tako davnih godina, proveo nekoliko dana u Siriji i stekao sam utisak da je to prilično solidna (i relativno liberalna) arapska zemlja. Pomalo me je, da prostite, podsećala na počivši SFRjot. Mislim na doktrinu bratstva-jedinstva. Po ulicama i pored puteva mogao si videti bilborde na kojima sunitski, šiitski hodža i hrišćanski sveštenik zajedno piju kafu i zadržavaju se „u dužem i prijateljskom razgovoru“. Na bilbordima je to izgledalo idilično, kako je bilo u stvarnosti, to ne znam, ali primetio sam – nije se to ni prikrivalo – da brigu o sirijskoj stvarnosti vodi jako velik broj takozvanih muhabarata, što u prevodu znači – udbaša. Dakle, Sirija jeste bila autoritarna država. Ali i SFRJot je bila autoritarna, pa šta nam je falilo. Dok se nije raspala kao što će se, belčim, skorih dana raspasti Sirija.

Da se ja manem uspomena sa letovanja, pa da pređem na stvar. Ma koliko Sirija bila podeljena iznutra, sigurno je da će se sve značajnije zavađane strane ujediniti u otporu prema agresoru. Jer ni jedna od tih zavađenih strana ni u najgorem snu ne želi demokratiju zapadnog tipa. Većini zaraćenih frakcija smeta Asad, ali čisto sumnjam da bi se ijedna odrekla modela njegove vladavine. To je još jedna sličnost sa SFRJotom koja bi se mogla sažeti u devizu – I posle Asada – Asad. Samo što bi se novi Asad zvao drugačije.

Ali Amerika, na čelu sa Obamom, misli drugačije. Sad će se sigurno naći mnogi teoretičar jednostavnih zavera koji će predstojeći rat opravdati naftnim pitanjem. Jeste, ima nešto nafte u Siriji, ali nešto ne vidim da se Obama vozi na biciklu. Pre bih rekao da je u pitanju nešto drugo: Ne da im đavo mira, pa krenuli sa Đavolom da oru, a kako to oranje završava, to smo ovde u više navrata apsolvirali.