Sličnosti i razlike

Mi, međutim, ne bi bili mi da i u toj stvari nismo vodili kolo. Ono, fakat, bilo je tu i računice. Nepopravljivi serpstvujušči optimisti su se ponadali da će – osamostali li se Škotska – otcepljenje Republike Srpske biti čaša ladne vode. I uopšte, škotski referendum je podigao ovdašnje tenzije i uzburkao navijačke strasti. Predvidivo, masovno se navijalo za Škote. Kao Englezi su nas u više navrata bombardovali, sto su nam puta zapržili čorbu. Škoti su brđani, kao i mi, imaju dušu, umeju da se vesele. Oni peku viski, mi pečemo rakiju. I sve tako nešto i sve u tom stilu.

Znamo da onaj koga su guje ujedale zazire i od guštera, sledstveno čemu sam nekoliko puta bio upitan od strane ujedenih – a zašto, ne znam – da li će eventualno „DA“ izazvati krvoproliće u Britaniji. Iako se klonim decidiranosti (i mene su guje ujedale), prilično samouvereno sam odgovarao da je tako nešto isključeno. Škoti i Englezi naprosto nisu mi, to jest mali, krvoločni balkanski narodi. Što se pokazalo odmah po završetku referenduma. Bilo je tu i radosti i tuge, ali nije bilo zapenušanosti i što je važnije – niko nije izdavao saopštenja o pokradenosti niti je iko vadio džakove iz kontejnera i pokazivao ih pred TV kamerama. Kada se, čestnejši đuturumi, tako postupa, onda – čak i kada se jednoga dana neko osamostali – u principu ne bude rata, kao što ga ne bi bilo sve da je u Škotskoj većina glasala – „DA“.

Čuvena pak antiglobalistkinja Ljilja Smajlovićka, čiji sam tekst na referendumsku temu pročitao u nedeljnoj Politici, uopšte ne misli tako. Ona smatra da je škotsko „NE“ proizvod otvorenog zastrašivanja Škota. Kameron, bajagi, zapretio da će Škotima uskratiti valutu, pasoše i Evropsku uniju, pa Škoti – šta će, kul će – savili repiće. Ja, naravno, ne vidim tako daleko kao Smajlovićka, ali mi nije jasno šta je tu pretnja. Hoćete nezavisnost? Molim lepo! Glasajte „DA“, pa posle toga – kad se razdružimo – kujte svoje pare, štampajte svoje pasoše i stanite u red za EU. Meni se to čini sasvim pošteno. Ali Smajlovićka je majstor za detekciju prikrivenih evropskih nepoštenja. Eto, lamentira, Česi i Slovaci se mirno rastali, a Englezi i Škoti još mirnije ostali zajedno, a nas „gurnuli u rat“. Sve mi se nešto čini da Smajlovićka svoje nadahnute kreacije šije kod majstor-Đure. Gurnuli nas u rat, to može sašiti samo Đura. Da je bilo huškanja sa svih strana, bilo je, uvek ga ima i uvek će ga biti. Ali – ako ja dobro pamtim – ovde ni na jednoj strani niko nije ni pomišljao na referendum, nego su svi, na svim stranama, radosno, oberučke, oduševljeno umesto „DA“ ili „NE“ izabrali rat. U tome je, pored mnogih sličnosti, razlika između nas i Škota.