Jeste da smo navikli na svakojake monstruoznosti, ali vest da je neko iz najbliže okoline mesecima trovao Željka Mitrovića, vlasnika Pinka, ukazuje da smo duboko zagazili u postistorijsko srednjovekovlje. Kako to već ovde ide, odmah je reagovala i takozvana čaršija koja je Željkovu bolest pripisala drogi, alkoholu, cigaretama i AIDS-u. (Zašto, bar, ne promene repertoar; svašta im stoji na raspolaganju: Parkinsonova bolest, steroidi, laptopovi, alkaloidi, sakagija i čuma.)
Šta se, dale, zbilo. Krajem decembra Mitroviću je pozlilo, pa je otišao u bolnicu na ispitivanja, a tamo se pokazalo da u metabolizmu ima poprilično zlokobnih supstanci. Izvinjavam se, cenjeni publikume, ali ne bih znao da ih taksativno navedem. Teška neka imena.
Usled delovanja tih supstanci, Mitrović je oboleo od retke, teške, ali na sreću izlečive bolesti. Izlečive, pod uslovom da se na vreme otkrije. Željko je imao sreću. Sad ostaje da se vidi o čemu se tu zapravo radi. Otrovi, naime, koje smo pomenuli rade na duge staze. Da bi delovali, potrebno je da ih žrtva uzima mesecima. A kada otrovi obave posao i razore organe i metabolizam, istovremeno uklone i tragove. Uzrok smrti uvek bude neko klasično oboljenje.
Mitrović razložno sumnja na svoje najbliže okruženje. On je, po prirodi posla i stvari, živeo u prilično zatvorenom svetu, tako da mu je otrove morao strpljivo servirati (u jelu i piću) neko u koga nije sumnjao. Kad operativci MUP-a stave nekoliko pari muda u procep, saznaćemo i ko je odigrao ulogu Lukrecije Bordžije. Ali, bojim se da će sa pronalaženjem same Lukrecije, ili Lukrecija, ići znatno teže.
Teško je bilo ne opaziti izvesno pritajeno, pučko, tabloidno likovanje nad Željkovim slučajem. Stara priča: eto, i bogati plaču. Svakome mečka pred kućom zaigra. I pročaja. Stvar koja zabrinjava jeste da je takozvana srpska realnost tabloidizovana do tačke posle koje teško da više ima povratka.
Jer, pazite, slučajevi poput ovoga koji je zadesio Željka, doskora su bili mogući isključivo kao sižei nekih dobrih (DOA), podosta osrednjih i mnoštva loših filmova. Onda se pročulo da je KGB otrovao nekog nepoćudnog Rusa. Pa se i onaj ukrajinski premijer žalio na trovačinu. Sve se to, međutim, zbivalo u velikom i dalekom svetu i činilo se da to nikada neće prekoračiti granice Srbije. Ali prekoračilo je. A zašto. Zato što je Srbija prekoračila mnoge granice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
