Srbijaput, Niskogradnja

Kad tu – pre neki dan – putari nam se iznebuha vratiše u Srbiju. To je svakako veliki uspeh naše diplomatije; imamo mi jake veze u Libiji, još od Gadafijevog vakta, ne kidaju se one lako. Ali, odmah po povratku drumskih radnika, ispostavilo se da ta gospoda uopšte nisu niskograditelji. Ono, fakat, svi imaju neki zanat i svi ti zanati su različiti, ama svima im je hobi istovetan. Svi do jednog su pasionirani strelci. Ne od one romantične vrste koja ponekad, vikendom, na Kalemegdanu odapinje starinske strele u metu, nego – kako da ih nazovem – afirmisani strelci iz vatrenog oružja. Takođe su svi do jednog članovi/takmičari široj javnosti doskora potpuno nepoznate Asocijacije praktičnih strelaca Srbije, odnosno Međunarodne asocijacije defanzivnog streljaštva. E sad, za ovu bi stvar bio pozvaniji moj drug Miša Vasić, ali – kao bivši komandos JNA – ni ja baš nisam mačiji kašalj. I ja ponešto znam o oružju, opremi, taktici, defanzivnosti i ostalim borbenim tricama i kučinama. Što me čini kompetentnim da analiziram imena asocijacije u kojoj su putari – ako je verovati štampi – postigli zapažene rezultate. Dakle ovako: Šta bi to mogli biti “praktični strelci”? Po meni, to su ljudi koji ne pucaju uludo, iz zabave – dakle, po streljanama, svadbama i kafićima – nego gospoda koja se oružja laćaju u praktične svrhe, a nije potrebno da budete komandosi da bi se opsetili šta je praktična svrha pucanja iz vatrenog oružja. Idemo dalje. Šta li bi to moglo biti “defanzivno streljaštvo”? Tu iskrsava i jedno filozofsko pitanje – da li je defanzivno streljaštvo, kao takvo, uopšte moguće? Vi recimo, cenjeni publikume, možete biti u defanzivi – to jest u povlačenju – ali ako ste vi u defanzivi, meci koje ispaljujete to nipošto nisu. Ispaljeni metak je uvek u ofanzivi. Blic – moj neiscrpni dobro obavešteni izvor – pohvalio se juče da je istinu o golorukim srpskim putarima saznao pre mnogo meseci. Ali je – kaže Blic – mudro ćutao dok se stvar ne slegne.