Svetosavski izbori

… ali ne „u ključu“ u kome bi serijini producenti i menadžment hteli da je gledamo – kao povest o rađanju, nego kao vizuelni dokument o umiranju srpske države i ćorsokaku srpske istorije i kulture.

Ako se složimo sa ovde višekratno citiranim Teodorom Lesingom da su sve ovosvetske istorije samo upumpavanje smisla u haotičnu prošlost s ciljem da se taj imaginarni (mada uopšte ne nedelotvorni) smisao uveze u sadašnjost, šta očekivati od sadašnjosti poput ove naše u koju se posredstvom TV Nemanjića ubrizgava čisti besmisao, poput pompeznog besmisla scene u kojoj Rastko Nemanjić biva rukopoložen u monaški čin ispod sopstvene freske u realnom vremenu živopisane stotinak godina posle tog događaja.

Scena je, predvidivo, poslužila za masovno i posprdno uveselenije srpskog društvenomrežnog publikuma, mada bi se to još i moglo i opravdati famoznom umetničkom slobodom, pod uslovom da „Nemanjići“ poprilično nametljivo i arogantno ne pretenduju na realističnost, dokumentarnost i status zvanične verzije.

Dok pišem ove redove (nedelja sabajle) Beograđani (svih boja) polako guzeljaju (da ne kažem baš nadiru) ka svojim glasačkim mestima, mada osnovano sumnjam da je takozvana izlaznost mnogo veća u beogradskim (i okolobeogradskim) Kitaj Gorodima i Slavskom Pojasu nego u Euromahali i krugovima dvojke, a El Supremu i njegovoj listi na ruku ide i tmurno, prohladno jutro sa susnežicom koje će, nagađam biti dovoljan razlog da hiljade i hiljade lenjivaca – inače žestoko antiprotivnih El Supremu i njegovoj listi – ostanu u toplinama svojih domova, što ih, naravno, neće sprečiti da koliko danas (u ponedeljak) na sav glas počnu zapomagati: ovo nikad nije bilo, krađa, prevara, nepravilnosti, nepravda, tiranija i tako dalje.

I – šta kažem? Hoće li bar El Supremo i njegova lista biti zadovoljni? O, ne! Daleko od toga! Naprotiv! Predviđam, štaviše, da će u esenesovskim izbornim štabovima biti žestokog autodegeneka zato što El Supremo i njegova lista – uprkos zaglušujućoj kampanji, poklon paketićima i (pretpostavljenoj) slaboj izlaznosti – neće uspeti da namaknu, ne samo sanjanih 70% posto, nego ni 50% + 1, koji bi im omogućili da sami formiraju velekasabsku Visoku Portu. Sad će se bezbeli oglasiti neki podfamozni katastrofičar koji će graknuti – otkud ti znaš da će tako biti? Šta ako se dogodi čudo, pa El Supremo i njegova lista osvoje 75% glasova. Evo šta kažem: ne bi to bilo čudo. A vi dokonajte zašto je to tako.