Tutuzornjaci

Čvrsta ruka, bato! Zainteresovao me je, da kažem, taj fenomen, pa sam se odao istraživačkom novinarstvu. I – kakvi su rezultati? Vrlo interesantni. Saznao sam recimo da su naglom usponu Zlatne zore umnogome kumovale ravnodušnost, pa čak i simpatije takozvanih demokratskih partija. Grčki levičari su se – pokazala su moja istraživanja – kao deca radovali porastu zornjačkog rejtinga. A zašto? Kako zašto? Pa zato što su zornjaci uzimali glasove levičinog (umal ne rekoh ivičinog) konkurenta, grčke desnice.

Grčka pak pravoslavna desnica – upravo kao i naša – spočetka je blagonaklono gledala na zornjačke brljotine i nepočinstva – upravo kao i naša DSS – zato što su zornjaci radili ono što se grčkoj desnici i snilo i što joj je bilo milo, ali se iz građanskih obzira nije usuđivala da čini. I tako, mic po mic, Zlatna zora je osvanula i u nekim delovima Helenske astinomije (srpski – Narodne milicije), pa su na kraju, naročito posle trijumfalnog ulaska u Parlament, zlatnozornjaci uzeli đem na zub i načisto pohasili. Ne treba, valjda, ni da pominjem da je i (fakat manji) deo grčkog klera duvao u Zorinu tikvu. Jedina organizovana sila koja se oštro suprotstavlja zornjačkom teroru, utvrdilo je moje istraživanje, bila je – sram vas bilo, pravoslavna braćo – albanska mafija, ali taj sukob je bio čisto poslovni, ne ideološki. Zlatna zora se, naime, beše nameračila da od kletih, pride i nepravoslavnih ili površno pravoslavnih Arnauta, preuzme unosne, ali nedozvoljene poslove.

Ko zna kako bi se sve završilo, možda čak i dolaskom Zlatne zore na vlast, da se nije dogodilo brutalno ubistvo Pavlosa Fisasa. Tom (ne)prilikom su do izražaja došle još neke tipično pravoslavne sličnosti između Grčke i Srbije. Moje istraživačko novinarstvo je došlo do saznanja da odlučna akcija grčke vlade više duguje nekolikim telefonskim pozivima iz EU nego istinskoj vladinoj rešenosti da neonacistima stane na rep. Gde su tu sličnosti? Setite se, dame i gospodo, onoga divljanja posle Veličanstvenog mitinga za Kosovo koje je zaustavljeno tek kada je Sahibija primio telefonski poziv iz jedne daleke prekomorske zemlje i u kome mu je saopšteno da mobilni telefon uglavnom služi za razgovore, ali – zlu ne trebalo – može da posluži i kao guiding chip za takozvane drones. Dobro, EU nije grčkoj vladi zapretila raketom, pre će biti da je u pitanju reket, ali – imalo je, bogme, efekta. Stoga, državnici serbski, ako je kakve vajde – pamet u glavu, pa ne čekajte neprijatni telefonski poziv. Nacisti nemaju prijatelje, imaju samo žrtve, tako je nedavno rekao jedan grčki episkop. Utuvite to, tutumraci!