U ramondi je spas

Baš sam se pitao kuda nestadoše ti svati, kad u neko doba ukačih da su se u međuvremenu dokopali vlasti i avanzovali u državnike. Nema ovde nijednog politikanta koji iole drži do sebe, a koji nije na rever sakoa zapandrčio srpski barjak. Oni ambiciozniji pored barjaka kače i značke svoje stranke i EU. Ništa čudno! Za razliku od Rima, koji su spasile guske, nama su Kosovo sačuvale značke. Kad se ono „južna pokrajina otcepila“, poslovično oštroumni DSS je odmah dao da se naštancuju desetine hiljada bedževa na kojima je pisalo KOSOVO JE SRBIJA.

Nošenje značaka na reveru jedini je modni hit koji se začeo i raširio svetom iz modnim hirovima nesklonog Kremlja. Ako me pamćenje ne vara, značke su prvi zapandrčili visoki sovjetski rukovodioci, onda su, ako me pamćenje ponovo ne vara, njihov primer počeli da slede američki političari i na kraju se kačenje značaka na revere raširilo svetom kao kuga. Kod nas prednjači Dačić. Njegov barjak na reveru gotovo da je u prirodnoj veličini. Ono što je Novak u svetu tenisa, to je u svetu značaka Dačić.

Ovih dana se otišlo i korak dalje. U opticaj je puštena značka ramonda nataliae, poznata i kao serbica, endemska biljka iz Sićevačke klisure, koja je – tumače državni haruspici – simbol vaskrsa Srbije. Slušam danas na radiju neku seka-persu kako drži govoranciju o ramondi. To je, kaže novindžika, čudo jedno od biljke. Godinama možete da je držite osušenu u herbarijumu i samo li je poškropite nekolikim kapima vode, ramonda se prene iz hibernacije i stane da džiklja, što je – saglasno haruspicima i novindžiki – slučaj i sa Srbijom, koja se kao Feniks podiže iz požara – ovde moram biti maliciozan – koje najčešće sama sebi podmeće. I šta, cenjeni publikume? Ništa. Državni činovnici su dobili uputstvo da na reverima nose ramondu nataliu, pa u tom smislu, ako naletite na nekog od tih dilbera, poprskajte vodom i ramondu i njega, ne bi li nam procvetala pilad naša od sokola.