Uvod u šumara

Negde sam se, naime, obavestio da će u Pressingu Jugoslava Ćosića gosti biti Mirjana Karanović i Duško Vujošević, nesuđeni govornici na „velikom uspehu opozicije“.

Šesto čulo mi je od početka došaptavalo da ni prekaljeni Jugoslav neće uspeti da iz Duška i Mirjane izvuče tajnu njihovog neobraćanja javnosti, iako – kako to već ovde biva – ta tajna uopšte nije tajna, samo se svi prave ludi. Pokazalo se da mi je šesto čulo bilo u pravu – ni u Pressingu nismo saznali ono što svi znamo, Duško bi, doduše, još ponešto i natuknuo o misteriji, ali se lepo videlo da Karanovićeva ćuti kao zalivena, pretpostavljam „iz viših ciljeva“, a delovala mi je i pomalo zastrašeno.

Nije, međutim, da baš ništa nismo saznali. Saznali smo, recimo, da su organizatori „građanskog protesta“ izvesna N. N. lica, neki nezadovoljni „mladi ljudi“ koji daleko bilo da imaju bilo kakve veze sa (pret)političkim strankama čiji su se lideri – u svojstvu građana, dakako – pojavili u prvim redovima, ne naravno borbenim, nego u prvim za TV slikanje.

Ajde da popušimo imbecilnu priču o „mladim ljudima“ koji iz čistog idealizma, o svom ruvu i kruvu, deus ex machina, organizuju „građanski“ protest, hajde da pod tepih gurnemo i filozofsko pitanje kakav smisao imaju bilo kakvi protesti – osim onih protiv pomora delfina – ako nisu politički, pa pokušajmo istražiti stvar i rekonstruisati sled događaja. Saznaćemo samo malo više nego iz Pressinga, ali bolje išta nego ništa.

Ovoga puta mi šesto čulo – koje retko greši, a čije došaptavanja nažalost retko slušam – govori da organizatori protesta, „mladi, gnevni ljudi“, možda jesu i gnevni i građani i stranački „neopredeljeni“, ali da su posao organizacije – za izvesnu naknadu (vrlo malu, teške džimrije su drešile kesu) – protesta (traljavo) organizovali umesto (drljavih) persona dramatis koje su se pojavile u prvim redovima za TV slikanje.

Jer, pazite. Da su organizatori bili samostalni organizatori, a ne puke marionete i izvođači (traljavih) radova, zacelo bi mufljuzima koji bi im sugerisali da Vujoševiću i Karanovićevoj ne dozvole da govore rekli sledeće: Gospodo, kad vi budete organizovali proteste, onda određujte ko će govoriti, ko neće, sad marš u pizdu materinu.

Da nisu žalosne i bedne, još bi smehotresnije bile organizatorske vađevine tipa policija im dojavila mogućnost izbijanja nereda, što je policija promptno demantovala.

Pojava Karanovićeve i Vujoševića – vade se neorganizatori – mogla je „izazvati nezadovoljstvo pristalica režima i navijača“. Čuješ li ti ovo, Lave Davidoviču Trocki? Šta misliš o tutumracima koji bi da organizuju antirežimski protest koji će izazvati zadovoljstvo pristalica režima i fudbalskih navijača. Znam šta bi Trocki mislio, a šta mislite vi, o tome čitajte u sutrašnjem broju.