Tek tad sam shvatio, reče potom Kangilem, reče Stojković – iako je to svima shvatljivo, samo što niko ne želi da shvati – da ljudi ne treba da tragaju za lekom protiv raka, nego da prestanu da guze i da bivaju naguženi, da manje žderu i loču i da, ako već ne mogu da se uzdrže od guženja nipošto ne produžavaju agoniju produžavajući orgazme daleko izvan granica razuma.

Govorio bih u vetar, cher maitre, zacelo bih bio izvgrnut i ruglu – zato i ne govorim – ako bih javno progovorio da je uzroke pandemije kardiovaskularnih, onkoloških i sistemskih boleština nenaučno i besmisleno pripisivati stresu, virusima, sumporvodoniku, suncokretovom ulju, pušenju, hemijskoj industriji (koja je u stvari hemoterapija), u stvari oprobanim lekovima protiv dijabetesa, niskog pritiska, artritisa i demencije. Život je i u svom (prividno) najzdravijem pojavnom obliku, inoperabilni maligni tumor, cher maitre, klinički uočljive neoplazme samo su metastaze, povika Kangilem toliko glasno i lupi rukom o sto toliko jako da gosti u La Cupole prekidoše ždranje i smrknutih lica pogledaše ka našem stolu, ali se ubrzo vratiše ždranju, toleranciji i borniranosti, tim nerazrušivim temeljima Pete Republike.

Tog dana mi definitivno puče pred očima, tako je rekao Kangilem, reče Stojković, da je podela na normalno i patološko isto – i sa istim posledicama – što i podela na Hutue i Tutsije, da u stvarnosti, ma šta ona bila, ako uopšte postoji, ne postoji ništa normalno i da je – u manjoj ili većoj meri, manje ili više uočljivo – sve abnormalno i sve patološko. # Stojković tu napravi digresiju – za fusnotu – i reče da sve rečeno, važi i za meni koji – iako se satirem na tom poslu – ne uspevam da proniknem ni u jednu tajnu, ne zato što se tajne sakrivaju od mene, nego zato što bi, kada bi mi se otkrile, izgubile svaku vrednost osim tržišne.

Ne postoje nikakva odstupanja od norme, upamtite, cher maitre, reče Kangilem, u vetar, naravno, jer sam ja to oduvek znao, a niko drugi u Francuskoj, a i šire, nije za to hteo ni da čuje. Ako je neko slep, reče Kangilem, onda je to samo zato što bi da nije slep video nešto što ne treba da vidi ili zato što ga je neko oslepio da bi ga (posredno) kaznio što je video nešto što nije smeo videti – naročito ako je to bilo nevidljivo – ili naprosto zato što se u poslednje vreme praktično ništa vredno i nema videti, avaj, davno su prošla vremena kada je slepilo služilo kao sredstvo očigledne nastave, kojim je – privremeno ga isceljujući – Spasitelj pokušavao da nam pokaže da najbolje vidimo kad ništa ne vidimo. Isto, dometnu Kangilem, važi i za kljaste i sakate, samo sa obrnutim predznacima, jer se smisao deformiteta i anomalija otkriva u razotkrivanju nenormalnosti normalnih stanja.

Do povratka našeg kolumniste sa odmora objavljujemo odlomke iz njegovog novog romana „Mikrofonija“, koji bi trebalo da bude objavljen do kraja godine