V čjom djelo?

Sve mi nekako crno. Ne znam šta bih jutros pisao da u sveopštoj pomrčini – kao svetlo na kraju tunela – nije zasijala zvezda poslovičnog buntovnika, Cvijana. Iako već imam zavodno iskustvo u istraživačkom novinarstvu, još uvek ne uspevam da ukačim kakvu je, zapravo, Cvijan pizdariju napravio i šta mu tačno zamera njegova (trenutna) stranka. Da bih rasvetlio misteriju, nije mi bilo druge nego da konsultujem riznicu večnih srpskih istina – „najstariji dnevni list na Balkanu“.

Tamo, cenjeni publikume, piše da je Cvijan kritikom stranke „čiji je funkcioner i poslanik ustalasao političku scenu Srbije“. Cvijan se, piše nadalje Politika, pobunio protiv politički motivisanih hapšenja. U toj stvari podržavam buntovnika. U tome bi, pretpostavljam, trebalo da ga podrži i njegova (trenutna) stranka. Pa neće ga valjda „disciplinski kazniti“ zbog stvari koju, načelno, ni stranka ne odobrava? Ne bih to savetovao stranci. Bilo bi to kontraproduktivno. Neka se stranka opseti šta je bilo kada se DS zamerila Cvijanu. Cvijan se zdravo ucveljio, pokupio pinkle (među njima i neke strogo pov.) i ekspresno prešao u SNS. Šta mu stoji na putu da to ponovi? Sve će ga konkurentske stranke dočekati raširenih ruku jer, rame uz rame sa srpskopolitičkim aksiomom da guzicom drlja onaj ko sa DSS-om ore, egzistira i aksiom da stranka koju Cvijan napusti gubi izbore od stranke u koju se Cvijan učlani. Ko da odoli tom izazovu?

Biće, međutim, da stranka Cvijanu ne zamera toliko načelno protivljenje politički motivisanim arestacijama, koliko joj bode oči njegov susret (i pijenje kafe) sa jednim gospodinom koji za sebe tvrdi da je žrtva političkog progona. V čjom bylo djelo? Škandal, dame i gospodo! Cvijan je popio kafu sa velebakalinom, Miroslavom Miškovićem. U Cvijanovoj (trenutnoj) stranci taj susret je momentalno protumačen kao pokušaj državnog udara i svrgavanja Overlorda. Da li je to paranoja? Jeste, fakat, ali znate kako stoji stvar sa paranojom – ako si paranoičan, to uopšte ne znači da nisi u pravu. Takozvani tajkuni su – sticajem naših posebnosti – predugo i prečesto bivali upleteni u političku kombinatoriku (čitaj – ciganisanje) da bi bilo koji ovdašnji vlastelin mogao sa bagatelisanjem posmatrati susret njegovog visokog funkcionera sa tajkunom kome su, da prostite, jajca u procijepu. Dobro, de, rekosmo već da sam ja melanholik, ne paranoik, ne pada mi na pamet da Miškovića i Cvijana sumnjičim za prevratničke namere, tim pre što je Cvijan u svoju odbranu rekao da su i mnogi drugi visoki, pa i najviši funkcioneri, pili kafu sa kojekakvom tajkunima. Rekao bih da u tom grmu leži zec. Svi su pili kafu sa svakim. I zato – pretpostavljam – svi dobro znaju o čemu se priča na tim kafečajankama. Eto včjom djelo!