Velikosrpski liberalizam

Divjakov, naime, liberalizam nikada ne ide preko granica koje bi mogle kompromitovati njegov (eventualni) prijem u SANU.

Za koju je ipak previše liberalan i „odnarođen“.

Ovim ne insinuiram da je Divjak kalkulant – da je kalkulant već bio bi u SANU – on naprosto misli tako kako misli.

Najnoviji Divjakov utuk je opširan, pa ću u razmatranje uzeti samo dva-tri bisera velikosrpskog liberalizma. Biser prvi.

„Kraljevina Srbija“ – piše Divjak – „imala je dosta liberalizovani ustav koji je dodatno liberalizovao Petar Karađorđević i rukovodeći se idejama Dž. S. Mila izloženim u njegovom delu ‘O slobodi’, koji je lično ovaj kralj preveo i napisao predgovor.“

Srbija je tada, kaže Divjak, bila uvažavana u Evropi i svetu.

Tako je verovatno bilo na Divjakovom papiru.

U stvarnosti je bilo ovako.

Liberalni kralj se uspentrao na presto nakon što su (najverovatnije u dosluhu sa liberalnim kraljem) Apis & Co masakrirali prethodnog kralja i kraljicu na jedan vrlo indijanski način, samo je falilo skalpiranje i ratnički ples oko leševa (ovoga drugog je, čini mi se, i bilo).

Liberalni kralj je potom liberalno kraljevao u večitom strahu da će ga stvarni vladalac Apis – kome dupe beše zinulo do nebesa – skratiti za glavu, što bi rečeni zacelo bio i učinio samo da regent Aleksandar nije iskoristio „maglu rata“ (Fon Klauzevic) i povukao prvi.

Tačno sto godina (manje dvadeset tri dana) kasnije Koštunica – po Divjaku „jedini naš političar koji se dostojanstveno povukao kad nije prešao cenzus“, po meni ženski polni organ koji je (nekažnjeno) zbrisao kad je obavio prljavi posao – beše povukao prvi, eliminisao Đinđića i time zaustavio drugi po redu (možda i poslednji, prvi je bio Pironćančev) umalo uspeli pokušaj nacionalne emancipacije, liberalizacije i konstituisanja stvarne države na mestu prethodnog, tadašnjeg i sadašnjeg mačjeg jebališta sa pevanjem i pucanjem.

Idemo dalje.

Nije, Divjak, Koštunica pobedio Miloševića, nego je Miloševića pobedio danonoćni Đinđićev, Batićev i Koraćev rad – neka proste još neki čija imena zbog karakterologije ne navodim – u svom tom zamešateljstvu Koštunica je bio puki „veselnik“, booby trap, bućkalo na koje će se nahvatati opštenarodna prostota.

Pobednik se, inače, u Skupštini grada posle opsežne potrage pojavio sav usran od straha tek negde posle ponoći. Lično video.

Nije, naravno, Divjak mogao propustiti mainstreamkulturno pitanje tipa „smeta ti šajkača, a“, pak me je upitao – a ja propustio da odgovorim – a da zašto izbegavam da odgovorim na jedno, pazi sad, „od ključnih pitanja“ – „zašto bojkotaška opozicija kao gotovo redovni predmet tvoje (moje) oštre kritike nije napala Seku Sablić“.

Evo zašto.

Zato što je to pitanje rođeni brat pitanja zašto majmun drži kurac u supi. E, kad tu misteriju rešiš, Divljak, pući će ti sve pred očima.