… sad nam sledi povratak u večno vraćanje manje-više istog, a nakon što se politička klasa (svih boja) koliko danas prene iz praznične letargije, čeka nas i zahuktavanje predizborne kalakurnice u prestonoj megakasabi.

Zbog pomanjkanja repromaterijala – što će reči političarskih bulažnjenja, prepičkavanja, prenemaganja, laganja i mašćenja – praznici su za nas, satiričare, kolumniste i novindžije serbske, prava noćna mora. Kad blagdani padnu u leto, stvar još nekako i ide – tu su drekavci, telad sa dve glave i proplakale ikone – ali kad drekavci zaspe, a glupost (privremeno) utihne, o čemu drugom pisati ako ne o tome koja se folk diva pojavila na bini bez gaća, kojoj je, pak „sevnula guza“ i o srodnim glupostima i beznačajnostima.

Tu je, srećom, neiscrpno vrelo moje praznične inspiracije, moja omiljena žutara, Blic, koja i u najmirnijim i najdosadnijim periodima naše burne istorije nađe načina da utera strah u kosti cenjenog publikuma, pa je tako drugog januara na žutarinom sajtu osvanuo sledeći naslov: „Dva srpska profesora za Blic otkrivaju hoće li nas roboti istrebiti i radi li Srbija na veštačkoj neinteligenciji“? Osim dvojice srpskih naučnika, Blic je u pomoć pozvao i folk fizičara, Stivena Hokinga, koji je, navodno, „više puta upozorio na to da će veštačka inteligencija postati toliko napredna da će ljude učiniti suvišnim“.

Koga interesuje da li će nas roboti istrebiti i hoće li nas veštačka inteligencija učiniti „suvišnim“, neka se o tome detaljno obavesti na Blicovom sajtu, a ja ću se u našoj današnjoj kolumni pozabaviti fenomenom veštačke neinteligencije, čijom sam žrtvom postao u subotu Januara prošle godine, srećom nakratko. Tog sam, naime, dana bio zagubio (misleći da sam ga neopozivo izgubio) mobilni telefon, što je bio razlog da momentalno padnem u oveći amok, ne zbog (bezvrednog) aparata, nego zbog poražavajućeg saznanja da više ne znam „napamet“ ni jedan jedini telefonski broj koji bi mi poslužio kao polazna tačka za ponovno prikupljanje „podataka“.

Ne tako davno, do pre dvadesetak godina – dok su mobilni telefoni još bili u fazi ekspres lonca – „napamet“ sam znao da kažemo, četrdesetak najvažnijih brojeva, pa sam ih, štaviše, kad bi iz pozivao, direktno „ukucavao“, bez konsultacija sa telefonskom memorijom, a u subotu ne mogodoh da se setim ni jednog. Sad će podfamozni komentatori bezbeli graknuti: pa naravno kad si izlapio i komentatori će biti u pravu jer je samo izlapeo čovek u stanju da pamćenje poveri parčetu žice i plastike i da još misli da mu je to olakšalo i unapredilo život. Izgleda da nam glave (zasluženo) neće doći veštačka inteligencija, nego veštačko pamćenje.