Vlažni snovi

Da nam vikend ipak ne prođe uludo, pobrinuo se militarni popečitelj Gašić, koji se prethodne sedmice beše baš onako hiperaktivirao. Čas je bio u vojnoj bolnici, čas na terenu, obilazio, postrojavao, baždario, nadgledao, davao izjave od kojih mi se najbolje dopala ona o Srbiji kao drugoj najvećoj vojnoj sili na Balkanu. Samo je jedna armada, kaže Gašić, brojnija i snažnija od srpske, rumunska, ali sa njom, dodaje popečitelj – pu, malera – nikada nismo ratovali. Kako li nam se to omaklo, može li se ta greška ispraviti, vaistinu ne znam, ali znam – u stvari – pretpostavljam – da bi srpska vojska bila isto tako velika kao rumunska, a da bi možebiti i Srba bilo koliko i Rumuna (dvadesetak miliona) samo da raznorazne naše bivše „oce“ nisu bile lake na obaraču i da se u Srbiji kao geniji nisu slavili duduci koji su tvrdili da se Velika Srbija mora napraviti, taman Srbi izginuli do poslednjeg. Projekat im je umalo i uspeo. Mislim na deo o pogibiji. No to je tema za neki drugi put.

Elem, militarni popečitelj je u pobedonosnom pohodu na rejting stigao i do Trstenika i tu se, u Trsteniku, žestoko okliznuo i, da kažemo, ljosnuo koliko je dug. Izvalio nešto o novinarkama koje se olako saginju i Srbija je momentalno zapala u stravičan amok. Po meni – malo preteran. Jer, znate šta, bilo je u Srbiji vremena – nije to bilo baš tako davno – kada bi popečitelj novinarku koja se sagnula momentalno naguzio, a Gašić ipak nije otišao tako daleko. Budući, međutim, da smo sada na evropskom putu, „oco“ Overlord se čuvši crnu vest – žestoko strunio. Drži da je Gašićev gaf „neoprostiv“. Biće, kaže, degeneka! Šta ja kažem? Hoće li biti degenaka? 'Oće Crven Ban.

A šta nam – možda se pitate – radi Ljilja Smajlovićka? Kako šta? Stoji na braniku srpstva. Kano klisurine. Ne saginje se kao ona novinarka iz Trstenika. Upravo je otkrila još jednog neprijatelja srpstva i svega što je srpsko, Dunju Mijatović. Nešto se Dunja zamerila Ljilji, pa je Smajlovićka srpskom narodu i senatu obznanila da je damina majka bila članica ratnog Predsjedništva BiH, docnije i ambasadorka (vlažni Smajlovićkin san) i da – viđi vraga – Mijatovićka živi u Beču. Osim toga, Mijatovićka je, po Ljilji, nabedila Srbe da su izmislili propagandu. A kakve veze citirano ima sa temom napisa – to pitajte glodurku.

Bio je to povod da se u maglovito nedeljno popodne i ja odam vlažnim snovima. Što rekli Indeksi – sanjam… kao… umesto Mijatovićkine majke, Smajlovićka članica Ratnog BiH predsjedništva, a posle rata – njena ekselencija, ambasadorka u Beču. Jeste ovo psihologija neka komšiji crkne krava, ali da su moja sanjarenja počem bila java, Noje Fraje Prese bi bio Politika, a Politika bi bila Politika. I Bog bi nas veselio.