Vaktile, u patrijarhalna vremena, činjeni su dirljivi pokušaju da se polni odnos nekako obavi, a da jebenoj stranci – da ne kažem baš koaliciji – ne uđe. Svi takvi pokušaji su završavali istovremeno i uspehom i neuspehom. Kako sad to „i uspehom i neuspehom“?

Lako, brate. Budući da je za gorepomenutu rabotu potrebno dvoje, da li je pokušaj bio uspešan ili neuspešan zavisilo je od toga s koje strane karanja se nalaziš. Čista dijalektika, do koje se, kako vidimo, majke invencije netom rođenog Saveza za Srbiju nisu vinule, jer da su se vinule smislile bi neko smislenije i efektnije ime (nomen est omen) ili, još bolje, skraćenicu – DOS je, recimo, zvučao vrlo motivacijski – i tako izbegle sličnost po zvučnosti sa blaženopočivšim Savezom Socijalističkog Radnog Naroda, organizacijom koja je u blaženopočivšem SFRJ-otu imala istu funkciju koju će u demokratskoj Srbiji imati Savez za Srbiju, a to će reći – glumatanje nekakve alternative.

No, dobro, nemojmo biti na kraj srca, zamislimo da se dve hiljade dvadeset već neke dogodilo čudo biblijskih razmera, da je Savez za Srbiju na izborima osvojio većinu poslaničkih mesta i time stekao pravo da formira vladu, pa se zapitajmo kako bi tekle stvari. Ako je neuporedivo integrisanijem i ideološki kompaktnijem DOS-u – mada je sve to bilo daleko od integrisanosti i ideološke kompaktnosti – trebalo manje od dva dana da podlegne famoznim srpskim podelama, koliko li bi – pitam ja vas – trebalo članicama (i članovima) Saveza za Srbiju da se pokarabase?

Sad će, bezbeli, iz krugova bliskih Savezu za Srbiju uslediti optužbe da navraćam vodu na vodenicu NJega Vrhovnog, ali ja bliskim krugovima skrećem pažnju da je to najobilniji podnarednički manevar i da vodu na Vrhovnu Vodenicu – i to i činjenjem i nečinjenjem – navraća upravo Savez za Srbiju. Koja to vlast – opet vas pitam – ne bi poželela opoziciju koja nudi isto u dlaku što i ona, nemajući pritom ni pendrek, ni para za poklon paketiće (desni opanci, brašno, zejtin) ni mogućnost da igra dvostruku igru, kakvu igraju SNS i koalicija okupljena oko njega.

A evo kakva je to igra. Vraćam se u petak iz grada, a na radiju u krntiji upravo idu vesti Radija Beograd 1. Jedna vest kaže da srpski barjak vozdignut na Belu kuću, da je na pomolu istorijski preokret u odnosima sa SAD i Zapadom uopšte, odmah potom ide druga vest u kojoj Vulin (uživo) srpskom narodu i senatu objašnjava da se On Vrhovni kao lav bori sa zapadnim zemljama za svaki metar Kosova, dočim ga zlobnici iz opozicije (a bogme i crkve) opstruiraju u naporima da jednom za svagda reši kosovski problem, jer ćemo u suprotnom za četrdesetak godina doći u situaciju da branimo – Vranje. Naravoučenije: ako nemaš ni štap ni šargarepu, sedi di si, jer ni za di si nisi.